Српски сион

Бр. 19.

Па хвала Богу та нада није га преварила. Ти си евоје обећаље одржао, с Тобом се нађоше једнодушно сви чланови нашега Енископата а уз Вас нристаде и онај још једини члан магнатске куће, који се крстом правоелавним крсти и именом српским поноси. Са 21 гласом већине иропао је предлог о дивилном браку, и међу тим 21 гласом, пуна трећина били су сложни гласови српски, са Твојим, свети Патријарше, на челу. Ми оданусмо душом, спада нам бар за час сињи терет еа срца, кад складни звуци звона ове цркве у четвртак по подне огласише благовијест снаеења нашег, а данас изађосмо да Те еретнемо и дођосмо да Ти благодаримо што си испунио ријеч народу своме задату, да Ти благодаримо на скроман овај начин, усудили смо се да дођемо, премда смо знали, да Ти ово не захтијеваш. Ми смо ее повелн за осећајем својим, нас је овде који смо и у иодређеном положају спрам Тебе, али и ми смо синови народа свога, и ми смо са народом својим заједно зебли и страховали па с њим заједно и одах нусмо и за час заборависмо на подређеност иоложаја свога у коме би имали иоштовати жељу Твоју, те дођосмо са онима, који сматрају дужношћу својом, да Ти овога часа благодаре и који мени норучише, да на своја уста изречем благодарност њихову Теби, свети Патријарше, и браћи Твојој у Христу иреосвештеним Епискоиима нашим и ономе старцу Србину, који је мушки уз вас стајао у оиоме тешком часу одсудноме. Па прими, свети Патријарше, благодарност нашу и свију оних који у овоме часу мисле и осјећају као што мислимо и осјећамо ми. Хвала ти, свети Патријарше, хвала преосвештеној госиоди Епископима нашим, хвала Вама и хвала Србииу Николи Михајловићу и дозволи пам да овдје иред Твојим двором кликнемо: Живео паш премилостџви краљ Франц Јосиф I. ! Живео! Живео Патријарх српски Георгије! Живео! Живели наши епискоин! Живели! Живео Никола Михајловић! Живео! Жпвео народ срнски! Живео!" Његова Светост се на овом говору са свога прозора благосиљајући народ захвалила говорећи, да му је мило што га народ овако одушевљено ноздравља и одликујеиако нисмо, вели, још на чисто са предложеним иредлозима; и ако смо их сад Божјом иомоћу оборили, али нам и онет нредстоји борба у којој ћемо ја и Еписконат учествовати и опет нротив нредлога гласати.

А овом приликом дошло се ипак до нечега и уклоњена је она иречага, која је иречила приближење народа јерархији. Ово се овом нриликом постигло и дај Боже да се никад ни народ од Еиисконата, ни Епископат од свога народа не дели! Народ је дуготрајно викао : Живело Његово Величанство, живела Његова Светост, живео Епископат! Очи нашега народа уирте су и опет у наш Епископат, у поглавицу евоју св. Патријарха, а у народу српском живи силно уверење, да је Његова Светост, ревностни слуга вол.е Божје, сто/шх П()<жосиак'|/Л ненокоиекмлши, и ноуздани носилац тонле жеље народне. С. П.

Митровица 29. априла 1894. — (Исповед свештенства, св. литургија, благодареве, збор.) Старешина нашег нротопресвитерата, ревни г. протопресвитер Авакум СтајиЛ, иозвао је и ове годиие евоје подручно свештенство на св. исиовед. Браћа се после године дана и онет саетала, ал' овога иута у дан необичне радости, — на иојутарје иада грађанскога брака у великашкој куИи угарској. Г. прота Стајић је при нозиву свештенства одредио био већ, да ће се, на дан исповеди свештеничке, богослужити св. литургија, а пароха бачиначког, протојереја Јеремића позвао је, да проноведа. Међу тим у четвртак 28. априла већ се расирострво радосни и победоносни глас, да је грађански брак иао у горњој кући. Кад је свештенство, скупљено у Митровици 29. априла, за то дознало позитивно, закључило је, са својим старешином, да се носле ев. литургије принесе Богу и благодарност, поводом отклоњене, од цркве и народа, опасности. Тако и би. Св. литургију оделужио је г. иротонресвитер Стајић са четири нодручна свештеника; тако исто и благодареније. За време нричасног, изговорио је протојереј и нарох Јеремић проновед, удешену према добу у којем емо, и нрема публици која је у храму била.* Завршио је проповед јављањем вести радоснице о паду грађанскога брака, одајући захвалиост са амвона Његовој Светости патријарху српском Георгију и свима високоиреосвештеним Архијерејима нашим на њиховој апоетолској љубави и ревности за цркву и народ; одајући иризнање будној свести народа ернског, којом се цео одупрво онасно* Доносимо је у целости. —У.—