Српски сион

С тр . 302.

СРПСКИ СИОН."

еветиња. Пијетет према имену првосветитеља и просветитеља свога; благодарност Његовим светитељским и просветитељским великим делима, најдубље је урезана у дуиги Орбина сваког, ма где он био, и остаће таква, док год га буде било. Јер св. Сава је Геније српског православља, Геније српски. И ниједна слава и прослава Његовог имена и Његових великих дела и заслуга за св. православље у Српству и за- Српство цело, не ће никад довољна бити, да Му се Србин истинито одужи. Није довољан томе део богати и бујни култус славе и прославе Светитеља нам највећега, у српској дркви и народу, ненадмашив не само у спољашњим знадима прослављања тога, него и неизгладив и вечан у души, у срцу, у свести Сриства нам целог. Па и прослава тристагодишњице спаљивања светих Му моштију на Врачару, но турскоме Синан-паши, тек је слаби одјек тог култуса, који одјекује са олтара иијетета и благодарности, који је Светител>у подигнут у души иравославној и поносу срнскоме Србина сваког. Спаљивање Светитељевих моштију на Врачару историјски је догађај за Српсгво и православље његово; епохалан догађај у душевној борби Србиновој. Њиме се хтело постићи једно, а учинило се друго. У место да пламен врачарскп спали, са св. моштима Светитељевим, помисао и помен, Србинов на Светитеља свога и тако сагоре будну свест српску и осећај нравославни, — тај је пламен оснажио у души Србиновој вечиту успомену на св. Саву, у срцу му појачао ватру благодарности, а у свести заиалио ионос српски, да се више и не гаси. И за то увек: слава Светитељу Сави! слава светињи спаљених Му моштију! Кличемо и клицаћемо тако, без иитања да ли су оне спаљене 27. априла 1694 или 27. аирила 1695. Па је ли то доволзно? Или ми помишљамо и на питање и на поруку, коју би нам душа и еавест могла чути, или већ и чује са светитељских висина: „Зар ви, децо моја, православни Срби, Светитељу своме нринашате само богати мирис тамјана хвале са уста ваших; зар се само прославама Његовог имена и спомена одужујете делима Његовим? Станите. Одморите се од слава и прослава, па у тишини рада озбиљнога, истините љубави и пијетета вашег к'

цркви православној, коју сам вам у аманет оставио, са учењем божанског јој Основатеља; и у тишини озбиљнога рада поноса вам и свести српске, који се просветним подизањем народа свога доказује, — принесите ми једаред, место тамјана и лепих речи, богата дела своја, која ће вам цркву у тгобожности, љубави и слози синова њезиних прославити, а народ српски у свестраном му напретку, за будућност сачувати"... А имамо ли колико таквих дела? Мислимо л' их имати ? Кад ћемо отночети? Крај осећаја нијетета и благодарности, који су нам 27. анрила о. г. душу испуњавали, нисмо се ни тога дана, а не можемо се ни сад опростити таквих мисли. Све дотле, док не буде код нас друкчије. Хоће л' нам се таквим мислима замерити? Треба, у своје време, и славе и прославе х свега, што је славе заслужно. То је црта благодарности и свести народне. Али је то, само за себе — без ичег другог — палијативно ередство за одржање једног народа у "Добу нрегалачког рада и великих дела. Желимо нашој цркви и народу таквог рада и таквих дела синова њихових, па ће онда славље и прославље наше бити мило и Светитељу нашем Сави, јер ће му се глас нростирати не само но земљи, него се подизати, са дела наших, и до висина . . . светитељских. А цркви и народу биће много боље. = (Прилози на фонд св. Саве.) Доносимо данас и врло краени Проглас нашег народно-црквеног Школског Савета, српском народу у митрополији карловачкој. После онаког лепог прогласа и апела сувишна је још реч за ободравање на давање прилога у фонд св. Саве. Сад стојимо нред „пробним каменом 1 ', да покажемо и докажемо, да л' нам школа стоји само на језику или лежи и на срцу; дал' за школу своју умемо просипати само лепе речи, или жртвовати и — новца. Шго већи фонд св. Саве, све јачи доказ биће и о величини истините свести нам народне. Што већи фонд св. Саве тим већи нам биће понос, јер ће нам и цена п вредност народног ножртвовања већа бити. Који народ уме жртвовати, тај и добија; тај је сигуран евоје будућности. На, иосао, дакле, па купимо прилоге за фонд св. Саве, у свакој прилици.