Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

г ,р. 19.

Кад ногледамо на велики број наших разних Фондова, заклада. завештаја, можемо се поносити, што је српски народ у љубави к просвети народној први међу нросвећеним народима. Саразмерно нема ни један народ толико пародних добротвора као ми Срби Светла, бесмртна имена њихова благодарно спомиње данашњи иараштај, благодарно ће славити потомство. Али кад погледамо на осиовну цељ тих многобројних сиоменика српскога пожртвовања за народ и народну просвету, видимо, да се добра стара времена нису постарала за невоље нових времена. Нова времена, нове потребе. Сржка основкм школа махом постаде народно сироче, које данас највише нотребује народне заштите, нотпоре и неге, да би могла живети, јачати и напредовати. Не буде ли те иомоћи, проиадаће редом и оно мало школа, што их данас имамо. А коликО их је до данас пропало! Иза радоспог ускрса уставие слободе у нашој отацбипи, следовао је тужан погреб небројеиих школа српских у нагаој митрополији, — иарочито у јуначкој, негдашњој Војничкој Крајини. Нет разпих закоиа владали су нагаом гаколом, — на том распетију умирала је српска нравославна основна школа, расадник ттапте народне и нравбславие свести. Царске иовластице, основни земаљски закоии, — неповредљиве саставипе земаљскога устава — и овима ујемчена народно црквена аутономија сриска нису заклонили народну школу сриску од тешке навале државне превласти, која је као оио силовита бујица прејурила бедеме, што су вековима бранили и хранили најсветије установе наше. Струја новога учења, пгто је нотекла из мутних извора страних земаља, захватила је и красну домовииу нагау и преругаила је стару, хиљадугодигању Угарску у нову државу, у којој се сударигае наређења нових закона са неповредљивим иачелима слободе стародавнога устава, сувремене тежње са столетњим иредањем, државна свемоћ са богоданим и стеченим правима. Преврат мисли и морала изазвао је иреврат целога државнога сустава.

Преображај овај осетљиво је повредио и саму самосталиост и независност народноцрквене аутономије иагае, а највигае је заломио главни јо.ј ограпак: слободц пародне наставе. Према овим тежњама српски сабори вазда су заступали особине, тековине, право, установе срискога народа, али глас српских сабора, глас парода, остао је вапијући глас у иустињи. Бадава бејаху и сви иаиори највигаих аутономних власти нагаих — везане руке не моту да расплету мрежу, којом еу занлетене гаколе иагае. Па гата сад? Велика је освојачкамоћ противие струје; ту је држава, која законске границе своје све вигае прогаирује, а иагае иотискује; ту је државна извршиа власт са изобилним новчаним средствима, са читавом војском својих органа, јога к отоме уз њих и са њима на најгаирим осповима развијена ревиосна другатвена пронагапда. Према томе огроман је иага задатак, очајна је борба нагаа, — ал српски дух није малаксао пи у тежим, иеће клонути ни у данашњим ириликама. Новије појаве у нагаем народном животу казују, да је и у нас силне вол,е, истинског одугаевљења и големог пожртвовања; да отиорна сиага народна јонт није разривена несвесним унутарњим, беспредметиим и бесцелним зађевицама; да је будна нанга народна, нравославна и правна свест, која скупља у једно снажно коло све синове српске у обрану свога народнога бића. На ово снажио коло, на свесие синове српске у том колу, гледамо ми у судбопоспим часовима данагањим, у данима искугаења нашег, окреиљеии надом. да ће исиунити тегаке ал нама свете Дужиости у великом делу народне самообране. Од те самообрапе очекује брзе, издагаие помоћи и српска основна гакола, којој се спрема нова напаст и погибија. Основна је тикола основа, која чиии будуће нарагатаје. Зар у њој да се зачиње клица народног расула? У основној гаколи је учител. вођ, кога деца слушају, коме верују и следују. Зар