Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 293.

Ас1 Ш. С. 271. ех 1893. 14 и 50 ех 1894./51 ех 1894. Наредба ерпеког прав. народно-црквеног школеког еавета индана архидијецезалном и осталим епархијским школеким одборима и управама сриских учитељских и виших девојачких школа у обзиру уиотребе „Мале катавасије" проФ. Тих. ОстојиКа, као школске књиге.

Одлуком својом од данашњега (потписанога) дапа и под горњим бројем одобрио је школски савет за школску књигу у српеким православним основним, у вишим девојачким и учитељским школама књижицу нод именом: „ Мала катавасија. Одговори и црквене пееме, које се поју на недељној, празничкој и пређеосвећеној служби на призивању и на опелу. За два дечја гласа (сопран и алт) удесио Тихомир ОстојиЛ, проФесор сри. вел. гимиазије новосадске. Нови Сад. Издање авторово. 1893." 0 том одобрењу се (натиио) извештава (еиархијским школским одборима) с позивом, да горњу овдашњу одлуку подручним месним

школским одоорима и односно путем истих српским народним учитељима с тим упутством обзнани, да сс у српским народним школама ири обучавању деце у црквеном нојању има горња одобрена и овим прописана књижица Тих. Оето јића унотребљавати и односно, да се веК еа иочетком школске год. 1894/5. ио истој има црквено иојање учити. (уиравама срп. учит. и виших дев. школа) с унутством, да се у нодручном заводу нотално црквено нојање има по горњој одобреној и овим прописаној књижици Тих. Остојића предавати и односно већ са почетком школ. године 1894/95. учити.

Из седнице срн. прав. народно-црквеног школског савета, држане у Карловцима дне 29. марта (10. априла) 1894. год. Георгије с. р. Патријарх. НЕЗВАНИЧНИ 4 Е О.

ТЕБЕ БОГА ХВАЛИМТ а.д сс човек ивбави оиасности, кад му надне терет с душе, а одлане у груди, ипак дубоко уздане. У уздисају томе, који је мелем дупш, је и ирва хвала Богу. Тако бива и код народа. И народи имају тих уздисаја. Такав уздисај чуо се последњих дама у земљама угарске круне, из милијоиа душа. Цели пароди су га пуштали. Тако је уздаиуо и наш српски народ, тако је узданула и наша св. православна црква 28. априла о. г., кад је, муњевитом снагом и брзином, нукао глас по земљама угарске круне и целе хришћанске Јевропе, даје законска основа о грађанскоме браку 28. априла о. г. пала, поражеиа у великашкој кући угарској. Давио наша црква и народ нису пустили тако дубок, а уједпо и сладак уздисај! Тебе Бога хвалим! Јер опасност, пред којом је стајао српски иравославии народ; јер неправда и иасиље пред којим се нашла црква; јер ударац, који је загрозио светињи и чистоћи породице и јавнога морала, а тиме и целој држави, њезиноме напретку и бићу, — све то отклоњено, зиачи: иеизмереиу милост Божју ! И за то певајмо, где год нас је: тебе Бога хвалнм ! Јер победило је сунце истине, моћ светиње, снага морала; нобедило је хришћанство, којем баш Угарска, много и много, дугује, и којега се она не може и не сме одрећи; победила је правда, која и у Угарској треба да је једнака свакој цркви, свима народима. Тебе Бога хвалим! Јер је аристокрација душе, ума и срца раснудила и на парчад разнела заблуде