Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 19.

и верност према прејасном престолу и славно владајућем дому Његовом. (Одушевљено: Живио!) Хвала и св. Архијерејском Синоду на, оном великом поверењу и благоволењу Његовом, са којим је изволио мене већ као нротосиигела удостојити високе части Архијерејске и иримити ме у преосвештено коло своје; и ја Вас уверавам, Преосвештена Господо Архијереји, да ћу моју према Вама благодарност васведочити и делом, засведочити трајном, искреном љубављу братском. А како ли Теби да благодарим велики благодјеју мој, Патријарше Свјатјејши; како да Ти достојну хвалу изречем за ону изобилну љубав Твоју, којом си Ти мене као сиротана јерођакона под очинско закриље своје примио и кроз четири године мога сретнога у двору Твоме живота са сваком милонгћу обасипао; како да Ти се одужим за толика и такова добра Твоја, каква само њежна љубав доброга оца познаје према сину рођеноме. Ја осгајем са тим дугом, јер је тако велик, да га никада отплатити не могу; остајем с њиме, али свагда уз Тебе, Патријарше свети, јер благодарни осећаји моји никада се од Тебе

растати не могу. (Бурно : Живио !) И предшаственику Твоме, а добротвору моме и народном, блажене памети Патријарху Српском Герману Анђелићу, нека је овде на гробу његовом изражено моје благодарно признање и синовње поклоњење сени његовој (слава му!) којој ћу угодити и одужити се љубављу према цркви и народу. Примите и Ви, пречасна и часна господо свештеници, који сте при овој мојој данашњој свечаности учествовали, моју најтоплију за то благодарност. Хвала и Вама, заступницима и представницима миле моје Епархије Бачке, и свима Вама, који по "пријатељском осећању своме учествовасте у данашњој радости мојој, и својим овде присуством допринесте, да ова свечаност буде лешпа, да радост моја буде већа. Благослови ме, свети Патријарше! Благо слови дело, на које ме шаље поверење Твоје, да би оно сретно и издашно било, на корист цркве и народа, на трајан и дичан спомен имена Твога, а на превечну славу Бога Оца и Сина и Светога Духа, Амин! (Дуготрајно и бурно : Живио !)

ПРОПОВЕД 1

(тарешина нашег нротопресвитерата нозвао је, за данас, своје подручно свештенство на св. литургију и св. исповед, у овај божји велел,епни храм, којега је, у славу божју, сјајно украсила свест иобожног православља будних Срба Митровчана. Ми смо се свештеници позиву и налогу свога старешине одазвали, као и до сад, но дужности и по иотреби душевној. По потреби, велим, јер и наша је душа у телу, па и она тражи, да- чује оне слатке и спасавајуће речи: профаго н (мзр-кишо ТА «5 твоихх. Јер жељна је и душа наша, да се окрепи и охрабри милошћу небесном, која се, у тим речима. а у име Господа и Спаса нашег Исуса Христа, обилно излева на истинитог покајника сваког. Али данас, крај нас свештеника, ето и вас, мили Срби Митровчани, да се, у храму хри-

шћанске љубави ваше и ионоса вам срлског, са својим свештеницпма заједнички Богу помолите, слави божјој хвалу, а милости благодарност нринесете, у топлим молитвама песама духовних. Но ето вас уз нас и за то, тако мислим, да као верна деца св. православља, а свесни Срби Српства нам милог, пред Богом и пред људима покажете, е вас са свештенством својим спаја душевна и крвна веза побожности православне и љубави ерпске. Јесте, и за то, као да чујем где одговарате. Па како је то лепо и корисно; како је то души нашој свештеничкој и срцу српскоме мило, од утехе и радости. Јер, у чврстој заједници свију нас, јер у нобожности и љубави нам таквој, веселије пева црква. и много више вреди молитва у Бога, којом Му се молимо, да ирослави своју цркву у народу српском, да утврди народ срнски.

* К0.ју је дана 29. априла о. г. у митровачком храму, приликом годишње исповеди свештеничке, говорио аЈЈотојервј Јован Јеремић^ иарох бачиначки и уредпик овога листа.