Српски сион
В Р . 20. „1/Т1Ш
лена А. ЈИошвића из В. Бечкерека, приЈгогом од 50 ф., који је на једанпут уплатила. — Осим тога уилатио је у име своје чланарине за анрил о. г. 2 ф. 50 н. члан иотпомагач г. Јован БлагојевиИ из Сомбора и семИанс.ка црквена општина трећу рату од 10 ф. а. вр. Нека је хвала овим прилагачнма! — (Прираст душа у Беодри). Г. Милпвој ТомиЛ, иарох беодрански, послао нам је ове иодатке
за време од 1880. до 1893. године.
! Године 1 ■___ 1
Родило
се
У мрло
Венчало се
Више се родило
Више 1 умрло
муш.
жен.
свега
муш.
жен
свега
1880
52
60
112
34
36
70
17
42
1881
53
52
105
30
37
67
20
38
—
1882
71
59
130
44
58
102
18
28
—
1883
54
51
105
46
30
76
19
29
—
1884
69
56
125
41
37
78
18
47
—
1885
54
69
123
44
53
97
15
26
—
1886
58
53
111
45
38
83
21
28
1887
58
49
107
50
50
100
12
7
—
1888
60
53
113
44
48
92
17
21
—
1889
69
46
115
34
44
78
22
37
—
1890
58
50
108
33
26
59
15
49
—
1891
58
45
103
45
50
95
16
8
—
1892
68
52
120
64
53
117
21
3
—
1893
49
68
117
42
46
88
17
29
392 —
Према томе износи ирираст душа за носледњлх 14 година 892. Свега дунга православних но најновијем понису од 1890. год. има 2026. Има се приметити, да је у ове последње три године владала у јакој мери дечија вратобоља. — (Прираст душа у српској црквеној општини турско-кањишкој.) Од г. Милана ДимитријевиЛа, пароха турско-кањишког, добили смо ове податке за
време од 1883. до 1893. године.
Године
Родило
се
У м р л о
о =* л В 1 К д) о М
2 о ч ® Е в ч
о © ч ! ^
муш.
жен.
свега
муш.
жен. свега
м
ГЗ -
1883
37
42
79
34
25
59
26
20
1884
40
30
70
29
29
58
13
12
—
1885
39
35
74
31
25
56
30
18
—
1886
38
42
80
34
33
67
15
13
—
1887
34
42
76
41
51
92
14
—
16
1888
43
36
79
26
31
57
21
22
—
1889
32
32
64
25
13
38
10
26
—
1890
37
35
72
26
27
53
7
19
—
1891
28
39
67
20
31
51
13
16
—
1892
32
28
60
2 Г>
29
55
8
5
1893
39
24
63
34
30
64
12
151
1 17
За последњих 11 година износи прираст у Тур.
Кањижи 134 т. ј. сто тридисет и четири душе. Ч И Т V Љ А. — Петар Миљковиб) парох у Баваништу,
<ЈИЛШ.-
преминуо је наглом смрћу други дан ускрса у 50-ој години свога живота. Панчевачки „Весник" саопштава о нокојнику ово: „Покојни пон-Пора био је врло интелигентан свештеиик и ишчитан човек; он је с великим иитересом и разумевањем пратио ие само српску иего и немачку књижевност. На опелу је било дванаест свештеника са иреч. г. протом Савом Стојшићем, који је веома дирљиво надгробно слово изговорио; а од стране црквене општипе оиростио се с покојником иредседник њеи г. Свет. Маринковић врло тонлим речима. Цело Ваваниште било се дигло, да свога омиљеиог свештеника до хладног гроба одпрати, те му последњу почаст тиме укаже. Мир пепелу његову и вечан му спомен!" — (| Михаило Велендери!) парох Белобрдски, иреминуо је дне 6. (18.) априла о. г. у Веломбрду иосле двомесечног боловања од врата. Покојник се родио 1840. год. у Вуковару. Осам гимназнјских разреда са испитом зрелости свршиоје у Осеку, а за тим богословију у Карловцима. Но довршеним наукама зађаконио се и као такав беше 7 година учитељ у Веломбрду, а по том једну годину адмннистратор нарохије у Вргаадину. Ношто је у Веломбрду било упражњено место нароха, то је нокојник именован био за то место, где је, до смрти своје, парохијске дужности тачно н савесно вршио, те је за то код тамошњег народа врло обљубљеи био. Но није га само њему поверено стадо ноштовало, него је и у свој околици као ваљан свештеник уважаван био. Годпне 1875 биран је и изабран био у даљском срезу за посланика на наш народноцрквени сабор у Ср. Карловци, а био је и жупанијски скупштинар и члаи жуианијског управног одбора у Осеку. Прошле годиие настојао је са дозволом и благословом Његове Светости преузвигаеног госп. Патријарха Георгија, да се тамошња комуналиа школа обрати у вероисповедну, у чему је и успео својим заузимањем код управног одбора жупаније вировитичке, те је исти одобрио потпору од онштине за уздржавање вероисповедног учитеља, а Његова, Светосг је о свом трошку вероисповедну школу дворазредну имала милост сазидати. За његове заслуге одликован је од Његове Светости марта месеца о. г. црвеним иојасем, но на жалост, није га дуго носио; Вожји промисао одредио је другче, и ми се морадосмо са доиста узоритим и обљубљеним нашим поп-Мишом растати! На погребу му дне 8. анрила беше све његово