Српски сион

бр. 20.

„(ЈРИОКИ СИОН."

С тр . 313.

систематизирајући ум, који треба да се бави са аистрактним истинама, иостигпутима дугим и строгим процесом логичнога мишљсња. Непризнавати тога значи, не бити на нравом путу. На несрећу, те истине — као што видимо сасвим не иризнаје или неће да нризна гро® Лав Толстој, који се ето већ неколико година бави ФилосоФско-богословском иауком. И чега све није он исприноведао у својим умним ироизводима те врсте! Читајући их, човек долази до тог жалосног уверења, да то пише човек, који је, не имајући довољне сиецијалне спреме у иомеиутој области, принуђен да пина и да се нотпуно ослања на труд свога властитог разума, који га и заводи на странпутице лажног мудровања. Заиста, богато обдарени разум ио кашто испитује с великим трудом, излази из таме и налази руководну нит, —- но јао — он непрестано слаби у свом труду и грчевито сс хвата за прво згодно мишљење, држећи, да се баш у њега садржи сва истина. Узмите н. пр. његово објашњење беседе „о непротивљењу злу." Основ те беседе, која саставља суштину новозаветнога законодавства, беше предметом многобројнога истраживања и протумачен је у свима одношајима, у сваком смислу и свестрано. Нашем филосоФу — наравно — све то беше неиознато, те он, лутајући ио богословско-историјском мраку, ухватио се с великом радошћу за његов буквални смисао, и држећи, да се у њему баш и садржи цела суштина, уобразио је себи, да је он открио велику тајну, да је у правој пуноћи достигао суштину дотле тобоже ником неразумљиве Христове науке и почео је нештедимице мерити цело данашње хришћанство баш том буквалном мером. Његово откриће поразило је својом оригиналношћу и сву нашу интелигенцију, која је ирогласила белетриста -ФилосоФа скоро пророком и повела се за њим, као за новим откривењем, које има нреобразити свет. Сирота она, није ни подазревала (као што јамачно није подазревао с почетка ни сам автор „новога откри вења"), да такав поглед на основ ироповеди на гори никако није нов, него еу га већ одавно и не једаппут изрицали разни сектанти, као квекери и менонити, па је он у своје врсме био и потпуно опровржен, као ненормално бунцање ограниченога сектантства. Ето, шта значи ослањати се на соиствено умовање у тој области, која захтева дугога изучавања и солидног историјског знања.

И тако иаш књижевник, кад јеиошао лажним путем, постојано је иошао даље и даље, те је у евојим потоњим производима одважно дошао до бездана чисто анархичкога иогледа на свет. У нотоње време се на енглеском језику иојавило ново његово дело, којему је очевидно цељ, да скупи у једну целину сва његова религиозноФилосоФска мишљења, разбацана ншром по његовим досадањим списима. То дело његово иојавило се у две књиге нод насловом: „Царство Божијс је у вама самима" 1 . Ми се још нисмо сасвим упознали с тим делом, но једна чест истога наштампана је у облику извода у јапуарској свесци енглескога листа „Тће Иелу ЕеуГе^", и по тој чести можпо је судити и о читавом делу. 2 Па читајући тај извод, не знаш, чему више да се дивиш: да ли оном нрекомерном унорству, којим је нисац рад да утврђује и заштићује очевидно лажна иачела, или оном жалосном заплету, у који га је увукла лажна идеја и заплела у замке кривог мишљења и лажног мудровања, из којих се он више не може искобељати иначе, иего секући их мачем чисто анархичнога мишљења, које све одриче. У номенутом делу усиљава се Толстој, да обрани своју науку о „ненротивљењу злу" од приговора, уперених иротив исте, и брани ју не онако, како се пристоји у озбиљној иолемици или критици, него с непојмлшвом претераношћу умнс непогрешивости тако, да су читаоци обвезани потпуну веру поклонити речма грофовим, да је истина сасвим на његовој страни, а сви његови противници — да с.у лажл,ивци и бестидни лицемери. По његову мишљењу, све постојеће цркве су основане на лажи, а сви служитељи њихови — су лицемери, који свесно или несвесно нодржавају ту лаж. Но и то је мало, нису само црквс, но су и све хришћанске државе с њиховим данашњим социјалним устрој ством, — такођер основане на лажи, и сва задаћа државпика саетоји се у том, да подржавају ту лаж, и налазећи се на страни угњетача сваке врсте номажу им, да држе под собом угњетену, масу која ропта, бојећи се, да она не би, кад се ослободи, најпре сиопала за гушу своје тиранс. Ми наравио нећемо навађаги оне нотанкоће, којима Толстој доказује та своја 1 „Тће кЈп^Дот оГ ОоЛ 18 теНМп 3 'оп", ћу соип1 1 ј 6 о То1в1оу, 111 1\то уо1итев. 1 јоп (1 оп , Нешетапп. 8 Та штамиана чест носи на себи наслов: „Тће ргеасћшј; оС Сћпвк апг! Јће ргасМсе оГ Ша Сћигсћев," јан. стр. 55.-—70.