Српски сион

В р. 21.

.СРПСКИ СИ ОН."

\^ТГ. *ЈПО.

Најстарији писмени споменик о иотопу биће да је онај, што га је енглески археолог А. X. Леард нриликом раскоиавања старе Ниниве нашао. На истом је иснисана прича о потопу онако, како је од најстаријег доба у Халдеји носто јала, те је већ на 2000 година пре р. Хр. у Бавилону нрибележена. Иста прича доста је слична оној, коју је Вероз забележио а коју ћемо сада исиричати. Исти Вероз живио је за време Александра великог и био је жред Валов. Код Вавилоњана, но речима истога жреца, иостојала је о потону ова ирича: Пре иотона владало је у Вавилону десет крал.ева и то 432.000 година. (!)* Носледњи од њих беше Ксизут. Њему се једаред у сну јави бог Вал (грчки Кронос) и рекне му, да је наумио свет нотоиом уништити. Заиоведи му, да све науке и вештине људске попише и у сунчани град Сииар закона; за тим, да направи лађу и да се у њу са својом пратњом, родбином и првим пријатељима укрца — да узме са собом јела, пића и животиња. Ако би га ко заиитао, куда броди, нека каже: боговима, да их моли за добро људи. — Ксизут нослуша, и нанрави лађу која беше 5 стадија (3000 грчких стопа или 925 метара дуга и 2 стадије широка. Висина није назначена. — Потон настаде. После неког времена пусти Ксизут нтицу из лађе, но иста се врати, јер нигде се не могаше спустити ни хране наћи. По други нут пуштане птице опет су се повраћале, али имађаху муља на ногама. Но но трећи пут нуштене птице више се не повратише. Из овога Ксизут закључи, да је вода устуКнула и да се пресушило, те да мора бити копна; — отвори одушку на палуби лађе и виде, да је иста на неко брдо насела. Изађе са својом женом, ћерком и крманошем, иаправи олтар и принесе жртву боговима. У тај мах нестаде га заједно с иратњом. Када остали, који још у лађи беху, видеше, да се Ксизут не враћа, искрцаше се и они и почну га Тражити вичући га ио имену. Но више га не видеше, већ чуше еамо његов глас, који им говораше, да иоштују богове, јер он је примио награду за своју нобожност тиме, што ће с њима живети, које се милости * Питање је шта је исти жрец под годином разумевао. Прев.

удостојише и жена му, кћи и крманош. Заповеди им, да иду у Вавилон и по заповести богова закоиане списе у Сипару да ископају и свету нредаду. Још им рече глас, да се земља, на којој се налазе, зове Јерменска. Када они то чуше, отидоше нешке (!) у Вавилон, ископаше речене снисе, основаше многе градове, подигоше храмове и обновише Вавилон. Остатци од ковчега налазе се у Јерменским брдима, те многи као што каже Вероз — иду тамо и стружу асФалт са њих, држећи то за лек против болести. Код Асираца спомиње се потоп на ископаним таблицама, које су исписане асирским клинастим* нисменима у нричи о „Игдубару" (Нимроду) где се говори, како је исти био у рају и тамо се разговарао са својим иретком по имену Хасисадра, који се од потона избавио. Исти прича „Игдубару" све редом о нотоиу. — Таблице су доста оштећене, но из одломака може сејош добро смисао разумети. Прича је, осим малих измена, иста као и она у Вероза. — Хасисадри је исто тако заповеђено, да направи лађу, само што иста беше 600 лаката дуга и 60 широка. Када је иста готова била, залио ју је са 3 мере смоле с поља и 3 из нутра. Узео је са собом л.уде, животиње, ковчег са жртвама и доста јела и пића. Тада поче киша, уз севање муња и иуцање громова, која је 6 дана падала. Седми дан престаде бура — људи беху уништени а лешине су као „рогоз" пловиле водом. ЈГађа је однесена у земљу „Низир" и зауставила се на брду истог имена. Седмога дана нусти Хасиеадра прво голуба, за тим ласту, који се повратише, — и на послетку гаврана, који више не дође. Тада иснусти животиње из лађе — проли један сандук масти подиже олтар и иринесе жртву. Богови су се — вели прича — као муве екупили на жртву(!). Сличност ових нрича са библијском свако ће увидети. Библијску није нужно да нричам, пошто нам је свакоме по.зната. Из ових смо нрича могли увидети, даје Вавилонски „Ксизут", Асирски „Хасисадра" и Ноје једна и иста личност. (Наставиће се.) * Иста се писмена називају тако с тога, што је цела азбука С«ла еастављена из усправних, косих и положених црта, које су имале облик клина. — Прев.

&