Српски сион

с тр . 356.

„српски сион."

П1>. 23.

То је, што би Вам за- данас рећи имали, а угодно ће Нам бити, ако реч нангу у себи сачувате као зрно семена узетог из евангелске збирнице. И тиме Вас поздрављамо, љубезни моји, као сатруднике и сапутнике своје, са којима желимо поделити сваку бригу и тешкоћу, како би заједничка била

заслуга наша пред Господем нашим Ис\ сом Христом. Тиме призивамо на Вас Духа Светога, утјешитеља благог, да би укрепљени и умудрени 11ш\те пригрлили оно, што је велико, часно и бесмртно, и напредни били у свакој хришћанској добродетељи. Амин !

Дано у тискмекој резидепццји пашој у Новом Саду па, даи иразиика еиласка Свешога Духа на атосшоле, љеша гостодња хиљаду осам сшо деведесем и четвршог.

орепоменути смирени епископ Герман.

КОШО НЕДШ МОЖЕ БИТИ У ЈЕДНОЈ ПАСШНОЈ ГОДИНИ?

Раеправља : Југ Станикић, парох.

неких шест година водише спор пок. Оветозар, у калуђерству Сергије Шакрак-Нинић, и г. Димитрије Руварац. Спор се тај водио о нркв. нравилу и дркв. хронологији. Спорних питања беше више, а имено: 1- колико недеља може бити у једној пасхалној години? 2. има ли и може ли бити прекобројних недеља и колико? 3. за колико је недеља црква прописала јеванђеља ? 4. је ли се црква ностарала за, јеванђеља у те ирекобројне недеље? 5. одакле се почињу бројати недеље по Духовима? 6. која је подела недеља нравилнија, да ли она у словенским, или она у грчким јеван ђељима ? 7. треба ли у недељу „по воздвиженш" осим „празничног-недељног" прочитати још и редовно-недељно јеванђеље ? 8. има ли недеља св. праотаца (друга пред Божићем) поред носебног имена и своје посебно јеванђеље? и 9. како се имају читати јеванђеља од недел>е „но нросн '1 ',1п,ен1и" до прве триодске недел.е Митара и Фарисеја; а нарочито, кад се има читати јеванђеље о Хананејци, да ли нре или после јеванђел.а о Закхеју? Нема сумње, да су све то важна нитања; не треба доказИвати, да се не може допустити, да иа та нцтања одговара, како ко хо!.е. а

баш нн како ко разуме. Сваки 1.е увидети и признати, да би требало на сва та нитања имати јасна, тачна, одређена и правилна, одговора, кога би се сви и сваки придржавати, и по коме би се равнати имао, јер се само тако може доћи до једнообразности но свима црквама, која је преко нужна. И ми т. ј. срПски с-вештеници само се од срца радовати можемо томе, што два виђенија и угледнија српска богослова и свештеника, два признатија типичара и хронологичара прегогае, да нам на горња питања правилна одговара даду. Полемишући о цркв правилу и хронологији, нанисаше више чланака. које ћу привести оним редом, како су они један за другим текли; привешћу пак само оне чланке, који су у црквеном листу, бившем „Гласу Истине" обелодањени, изоставив оне који су у политичким листовима, јавности предати. Прво је написао пок. Шакрак: „Некоје црквенске особине 1888. године." („Г. И." 1887. бр. 24. и 1888. бр. 1.) За тим је написао г. Руварац : „Одговор" на чланак: „Некоје црквенске особине 1888. године." („Г. И." 1888. бр. 2.) Иза овога је пок. Шакрак у „одговор" г. Руварцу написао чланак: „0 прекобројним неде.љама и читању евангели.ја." („Г. И." 1888. бр. 4 —8 .Ј На, то је дао г. Руварац „Завршни одговор г. Црнорисцу Храбром—Светозару Нинићу Шакраку". („Г. И." 188,8. бр. 11.) Осим тога наиисао је јога и броширу : „0 читаи>у је