Српски сион

Б р . 23.

ДЛМ1СКИ СИОН."

С тр . 359.

народа премн анархвји. 1Ја моста онога иле.менитог чуства, које загреБаше наше старе на иснуњење дужности, да; нар евуда сретамо страшну равнодушност, која млитави и мори срца. Данас спекулант кује планове, како би се обогатио о зноју народном; а бунтовник онет смишља, како би унропастио отаџбину, само да победе његова начела, И ради тога је данас синовња привржеиост и домољубље прешло у особни култ, у: љубав према себи самоме, — у најпретеранији егоизам. Сад би нам понајвише требало енергичких карактера, али, на жалост, њих данас — нема. Јер оно, што уираво и даје снагу волзи и ствара карактере, то су начела; иа кад су она ниска и настрана, онда не може ни бити карактера, већ морају превлађивати личне страсти и прохтеви. Сувремени је идеал: интерес. Анархија је већ захватила корена у свим духовима и побуне већ иерманентно сретамо широм старога света. И већ се сад чује потмула тутњава те страшне олује, што се натуштава више наших глава. Па шта нам је нотребно, а да се обезбедимо и спасемо? „Треба нам срсбра и злата" ! — тако одговарају материјалисте, јер за тим се гине, као за једипим снасењем света. На је ли можда нонестало сребра и злата у свету? Не; није, јер данас је индустрија, трговина и знаност недогледно напред коракнула у свету. Данас нам је нонестало само — људи. Мужеви, који би били кадри спасти данашње друштво, јесу ретки, који су Богом одарени са чврстим карактером и љубављу за истину и врлину, таквих мало живе у данашњем свету. За то је свет и дошао до овога бедног стања, јер је таквих људи у свету понестало. Ето, сад смо видели слику данашњег модерног друштва. Узроци'томе злу јесу разни и многостручии: незнање назадак природе и рђави обичаји. А најглавнији је од свију: бесавесна штамиа 1 , која разноси и шири безверје с' једнога на други крај света. То вам је јеретичко но1 0 оче А-вгустине! као да си и иаи и нашу штампу познавао .... У. —

вцнарство, што ужива само у скандалима; то вам је натурализам, што брани морок и изазива корупцију. А овоме се још придружио иретерани раскош који упронашћује породице; позоришта и остала места, где се скупљају такозвани бољи друштвени слојеви, иа најзад разне материјалистичке теорије и онај безброј литограФија, ФотограФија и других репродукција од порочних слика, које успаљују безумне страсти. И тим смо путем дошли до тога, да се нродаје и врлина; да се радник употребљава као неки алат и да се тргује са рођеном крвљу. То је таква поквареност и нискост душе, да те гроза хвата. Корупција наших обичаја дотле је дотерала. А све је то илод данашњих потреба; све ре.зултат оних поука, што их подељују материјалистички нроФесори и атеистичке школе. Човек не може даље остати у овоме стању, јер је лажан његов дапашњи живот и са своје ириродне и надприродне сврхе. Ко овако живи, тај не може бити сретан. Да сама уживања нису подигла још ни један народ на снагу и величину, то засведочава историја свих народа и свију времена. Данашњи сензуални човек, материјалиста нашег доба, само је жртва своје корупције и својих заблуда. Он може уживати неку краткотрајну срећу, али Божја рука не ће га за навек оставити без казне. Та казна лежи већ у самоме дапашњем друштву; неки се упињу и усиљавају, да се отму општим страстима, па при том падају у слабости Физичке и моралне поништености, те сами чине крај томе свом животу, ког нису знали или нису хтели умерити и к' добру привести. Тако бива са нојединцима, а тако исто и са целим народима. А са разним софизмимз не могу се данас народи понравити, јер су огрезли у егоизму; нема више наде за њихову срећу, јер грцају у корунцији обичаја и навика. Кад народ већ није сиособан, да сам собом влада, веЛ се одуиире сваком бољем закону, онда он у сусрет иде — самоубиству! Сада, кад смо упознали зло и пронашли узроке, онда ваља тражити и лекове против тога злаСви држе, да су те лекове пронашли, и објав љују их; но ти „лечници друштва" већином су — емпирици и шарлатани.