Српски сион

К р . 23.

„ОРПСКИ СИОН."

Ако ће човек да се уввиеи до ираве љубави, онда мора наборавити иа себе самога. Наше срце љуби слободу, а ХришКанетво га уверава: да је та љубав веичаии нретен, који снаја човека са његовим етворитељем. У таквој љубави карактер се уавиеује, евака ее врлииа оваилоћава, јер ко не ноанаје Исуеа Христа, не иознаје ни врлину. А ми ако хоћемо да будемо храбри, мора нае Водити племенита и узвишена идеја. То нам даје Хришћанство; и ми се нри том осећамо узвишенима и кушамо у срцу неизрециву радост и пламтећу л>убав за елободом. Наш дух треба да се обнови са једном идејом и осећајем, јер ако иам једио од тога по-

нестане, онда — нема нашем друштву оистанка! А Хришћанство је управо оно, што даје идеје и осећај; оно иам пружа све што нам треба, да будемо храбри. Руковођени тим иодстицајем душе за осећаје нлемените и узвишене, ми ћемо се са усхи^ењем обратити крепости; а креност и врлина нобуђују на велика и узвишена дела. Хришћанство даје народима још и слободу и славу, па спајајући их све са једном надом у будући живот, са вером у добро н истинито,

епречава борбе и завиети између браће и отклања егоизам и ову нретећу кризу. Ето вам, како човек може да нађе у томе узвишеном хришћанском начелу уједно и нринцин за земаљску срећу ! Стари народи, пиштећи нод теретом својих тешких заблуда, нађоше у хришћанству принцип реда и иравице, па са целим срцем нригрлише његове Богом откривене доктрине. Модерни народи, ако хоће да се снаеу, треба да се угледају на старе; треба да се поврате Христу! Данас збиља неће да верују, али — вероваће. Наше од хил.аду зала угрожено друиггво биће једнога дана ради свог интереса приморано да се опет врати Христу и његовом светом Јеванђељу. Треба дакле да у номоћ нашему друштву призивамо Бога, да нам Он снасе нашу част, нашу слободу и нашу нородицу ! Треба без нрестанка нризивати Исуса, јер ништа не можемо почети ни дочети без Њега. Призивајмо га дакле ненрестанце, на уживајмо и загревајмо се на Његовој светлости и љубави.

ж ПРИЧЕ О ГТОТОПУ КОД РАЗПИХ НАРОДА. (Свршетак)

У Мексицн налазе се многе нриче о потопу, од којих су неке врло сличие са Халдејскима Тако једна у кратко гласи: Бог је у ночетку створио човека и жену -од земље. Но када су се једаред купали у води, изгубе свој нрвобитни облик, кога им бог онет новрати, смешавши сада ј0111 и метала. Пошто су им иотомци би.ни безбожни — уништи их бог нотоиом. Поштеђен је био само један свештеник но имену Тезби. Он са евојом женом и децом уђе у један „дрвени ковчег" (!) и узе са собом сваковрсне животиње и семење. Прво је као весника пустио гаврана и друге птице — али се не повратише. Само ее иоврати мала колибра и донесе у кл.уну гранчицу. Друга опет Макеиканска нлемена имају онет друкчије приче о нотону. Александар Хумболт тврди, да је код свију нлемена на горњем Ориноку наишао на приче о I ее иосле нотопа јавио на југу Куцка. Овај је

„греховном потоиу.'' Од тих чудновата је прича Таманака, која вели: да се од нотопа избавио само човек И жена на брду Таманаку. Беху тужни због самовања; те им неки глас заповеди, да бацају преко својих глава у натраг језгре од ораха маврикијске Налме. Из језгра, које је човек бацао, посташе људи, а од оних, што их је жена бацала, посташе жене. Перуанци иричају, да је њихов краљ Инка Мако Канак са својом женом Манка Елом одмах после великог нотона дошао у њихову земљу и то са св. острва Тити-Кака, које је прво сунцем озарено. По другој оиет нричи Перуанској, после великог потона изашло је из 3 отвора на једној стени 4 човека и 4 жене Један од тих звао се Манко Капак. ирича говори о нбком горостасу, који