Српски сион

В р . 24.

»јтр. о(у.

руши до основа целу зграду. Људи живе тако зато, што ме могу друкчије живети, и наеилно норушити друштвени норедак, значи просто шкодити усиеху самога нрогреса. Има много таквих заната и занимања, што нису пријатни онима, који нису навикли на њих, али који су тим више неопходни за човечији живот. Отуда је и природно и паметно, да су се неки људи морали посветити тим занатима, а кроз то они не осећају такве непријатности од њих. Човек од науке не може се упоредити с радником каменоугљеног мајдана, а да не учини уштрба како самом мајдану, тако и науци. Има много нослова, који захтевају такву окретност, која се може постићи само врло дугом практиком. Кад бихсеја стао свако јутро занимати посломједне собарице, то ја не бих могао испунити дужности

Б Е Л Е 01 к Е. — (Грађански брак.) У седници угарске горње куће нри.мл.ена је, 9. (21.) јуна о. I'., законска основа о грађанском браку, са 128 нротив 124 гласа, дакле са нећином од само 4 гласа, за нодлогу специјалне дебате, која је отночела већ сутра дан. Сачекаћемо свршетак њезин, те ћемо о самоме току расправе моћи коју више рећи. 0 резултату генералне дебате уздржавамо се сад и једне речи проговорити, јер, под ужасом утиска његовог, срце нам се цепа, гроза нас подилази. До Бога би лелекнули, кад већ толики људи не осећају бол увређеног осећаја хришћанског; кад онм већ немају срца за светињу; кад хришћани нрестају бити хришћани А иомаже ли и то — у Угарској?! Време ће ноказати. — (Његова Светост, св. Патријарх Георгије) благоизволео је сам брзојавно јавити уредннштву овога листа о кобноме разултату гласања у горњој кући о графанскоме браку. Газумемо бол брижне и очинске душе поглавице нам народно-црквене, Његове Светости и високопреосвештеног Еписконата, и осећамо га с Њима заједно.

свог правог позива. Паметав човек не може а да не призна тих неопходних животних услова, и он је дужан да олакша, колко то околности дозвољавају, судбипу и живот оних, којих се тичу ти услови. Свагда је могуће и треба побољшати стање људи, и у Енглеској у свакој прилици цео се народ труди зиједнички на побољшању стања сваког човека. Физички труд није нужно страдање; кагштал није неопходно угњетавање. У удруженом раду обојих може се наћи тајна ираве народне среће". Није потребе да ма што додајемо том суђењу, које открива прави здрави смисао Енглеза, који не трни нуето Фантазирање, и зато нрелазимо на излагање мишл>ења друге двојице енглеских богослова о теорији нашег књижевника. Вараждин. Ј1. БогдановиА.

Уверени нека буду љубљени архииастири наши, са Његовом Светости на челу, да је њихов бол захватио душу и срце целог им народа и цркве. Они учинише све, што учинити могоше. Олава им за то! У њиховој руци не беше решење кобног питања. Ал у њиховој руци, у побожности и свести љихоког, оданог им народа и у моралној снази његове непобедиве цркве и њима оданог свештенства, остаје и биће, да данашњи бол ублаже, да опасност надјачају увек непобеђеном љубави својом и свога срнског православног народа, за свето и мило нам православље, за свету и Србину увек милу цркву православну, за светиње хришћанске, за спас Српства. Будимо и останимо увек у Богу и Бог ће бити с нама! — (Св, Патријарх Георгије у Сентандреји.) Пишу иаж из Сентандреје: Празник силаска Св. Духа на Аностоле, нрослављен је ове године онако, као што још до данас од времена Патријарха Арсенија Чарнојевића овде ирослављен не бијаше. Пре две стотине година богослужио је овде Патријарх Арсеније Чарнојевић, а данас, после тојшког врежена, дочекала је Сентандреја нову славу, која нас