Српски сион

/

отр. 886. и јавне ствари, било би сасвим нриродно, да, носле тако лепог и многог нредлагања, сретнемо лене и велике резултате, кад предлагање дође до извођења. Објективни судија наших прилика, на жалост, не би то хтео увек признати да тако бива код нас. Какав практични Немац, кад би доводио у пронорцију наше одушевљено предлагање са његовим резултатима теигко да не би на нас применио оне познате стихове Мирзе Шафије, у којима шиба празно диванисање: Баш по души — па куд пукло: „Чудна ми је жудрост њина, Ја у жало не задрема', Јер све чујеж кленет жлина, Али брашна, — брашна нема!" Зашто је то у нас тако? —^ Зар нема „брашна" у нашем јавном предлагању; зар не погађају ти предлози у живац иравих потреба народних, кад је тако краткотрајно одушевљење и одазив у нашега народа за њих? Јесу ли ту криви сами иредлози, или је ту и твоје кривице, српски народе мој?! Да одговоримо на горња питања, хоће се свестране студије наших политичких, финанцијалних, социјалних и просветних прилика, за коју овде није ни места ни времена, те ћемо прећи преко њих, пошто смо само константовали неоспорни факат њихове ексистенције. Далеко је од нас мисао, да идентификујемо већ споменути протупредлог г. Синише са онима нролазним предлозима и протупредлозима у нашој журналистици, ко.ји се предлажу тек само ради тога, да се нешто предлаже. На против, ми смо уверени, да је тај нротупредлог у прилог Сриској Школској Матици диктовало у иеро честитога г. Синише његово патриотско убеђење, да ће се на тај начин лакше оправити оронула зграда српских православних основних школа, а, где је нужде, и нова саградити. И ми, држећи се принципа, да ваља штовати свачије уверење, респектујемо и иатријотску добру намеру његова нротупредлога, али не можемо да нађемо у њему практичне

В р. %.

стране, која би за њ, а против већ основаног фонда св. Саве говорила. Пре свега, обазремо ли се на иосвудно очајно стање наших православних основних школа, па онда на многе устремљене навале против њих, то ћемо одмах бити на чисто, 1 да им морамо што брже са ја.ком -помоћу прискочити. Нрема томе наше је мњење, да никако не беше нрактично, кад је Љегова Светост у Својој сиасоносној мисли засновала фонд св. Саве, нодељивати мњења и духове са протупредлогом, јер угроженосг, која ирети нашим школама захтева: нашу консолидовану и што бржу помоћ и потиору. А по г. Синиши предложена Српска Школска Матица, држимо, да нема никако пракгичније предности пред фондом св. Саве, већ на против да би била у многоме непрактичнија. Све бојазни и замерке фонду, које наводи г. Синиша, исто тако се даду навести и против његове Срп. Школске Матице. Он се највише боји ингеренције и воље државне власти. А са каквим би се грудобраном његова Матица могла нротив дохвата те ингеренције и воље обезбедити? Та сви знамо судбину словачке Матице. Сила је право — томе нас учи искуство наших дана. Но нрава Ахилова пета сваке Српске Матице била би: неистрајност наша у прилагању. Ово је аксијом, те га не треба доказивати, јер га доказаше сва наша подузећа са општим прилагањем. Па како би се знао и могао удесити рад са таким кашггалом, који сваке године пада и скаче као — бурзини папири. Не, — Матица није за нас! Његова Светост је добро о свему размислила пре него што се решила за фонд и основала га. Па манимо се сада нових планова и предлагања, јер: дванаести је час, да школи својој помогнемо. Радимо сваки у своме куту, да се што јаче оснажи тај фонд, који — хвала Његовој Светости — већ постоји, а који нам је потребан као очњи вид, јер условљава нашу иародну ексистенцију. На сложан посао, иа да нас види Бог! И. Ш.

„ОРПСКИ СИОН."