Српски сион

Б р . 25.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 387.

БЕСЕДА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСЛЕ ДУХОВА. (Ев. од Мат. IV. 22—33). По руском, од Григорија СтајиЋа, свештеника у Мокрипу.

анашњим евангелијем, напомињући нам, да осим тела, које пронада, имамо и ^бесмртну душу, намераванге Богочовек, да нас одврати од служења материји и да нас узвиси до тога, да служимо Богу, од кога зависи наша нрава срећа. Па потрудимо се свп, да из данашње поуке користи извучемо, јер, на жалост, сви ми више или мање заборављамо, да смо дужни нре свега пажњу нашу обратити на то, да душу своју побожноиЉу и врлином украсимо; огрезли смо у материјализму и, забављени бригама земаљским, далеко смо од тога, да Богу служимо и да спасоносне његове заповеди испуњавамо. И ето за то друштво страда, немоћно је и незадовољно! „Ок'кти/шикх т'кл8 естћ око" рекао је данас Исус, те, ако око твоје буде тамно, то ће и све тело тамно бити, и онда ћемо се лако, блудећи по тами, хиљадама опасности извргнути. Зато, старајмо се да душу своју нросветимо, јер је она око, она је светилник, који осветљава и руководи сав живот наш. Ако светлост истине, божанска светлост хрипгћанства, не осветљава душу нашу, ако побожност, правичност и друге врлине хришћанске не сјају у срцима нашим, него у њој влада тама, неваљалство, мрачна злоба, то ће и сва дела наша бити мрачна, а сав наш живот биће несретан. „Никтоже Л10жет& дв^клш господинолм потлти" рекао је још Исус. И заиста: ко може служити с једне стране Богу истине, правичности, љубави и доброте, а с друге „мамону", или богу материје, богатства, задовољства, лажи, себичлука и рђавштине? Истинити Бог жели да су слуге његове милостивог срца, да су добри и пуни врлина и да се врлинама тим к небу узвисују; а „мамон" жели, да они буду зли, себични, немилостиви, лакоми, да се даве у материјализму и да се насладама клањају! С тога је немогуће љубити у истини свевишњег Бога и клањати му се, немогуће је бити прави хришћанин, живети сретно и ко-

ристити се узајамном љубављу све дотле, докле смо себични, среброљубиви, лакоми, завидљиви, докле год волимо раскош и док се клањамо мамону и материји. Не треба дакле да сујетна, пролазна, неностојана и лажна блага овога света нривежу себи ум наш и срце наше и не треба да нас богатство, гиздање, телесна увесељења, слава и частољубље одврати од службе Богу небесноме, од пута врлине и нраве среће. За то је и казао данас Исус: „не пецкшсА дВишо каишо, что гасте, или что шете: ни т^клол^х кашилгл, ко что ижлечтсд." Све то долази на друго место, јер се тела тиче, а нама је најглавнија наша бесмртна душа, С тога, постарајмо се пре свега за њу, за душу нашу, да, она буде пуна побожности, правде, љубави према добру и чињењу добра. Баците поглед ваш, вели нам Исус. на оно што је око вас и дивите се свемогућству и бескрајном промислу превишњег Бога, и ви ћете веровати у њега, ви ћете га славити и клањати му се. Погледајте на нтице небеске и дивите се, како њих преблаги Бог храни, поји и одева. Место да се дивите сја,јној одећи Соломоновој, дивите се бол.е далеко сјајнијој одећи пољских кринова, а уједно се дивите и слави свемогућства божјег. Он се, по своме бескрајном старању и благости својој, још из раније побринуо и за храну, и 1 за одело и за све, без чега бити не можемо, па и сада се стара за нас исто тако благо и милостиво. Истина је. да се од нас иште доста труда и посла, да задовољимо потребе телесне и душевне, за то и јесте уместан укор, што га је Исус дао онима, што су стајали цели дан без посла, — али је још више истина то, да, када се трудимо и радимо, да набављамо оно, пгто нам је потребно, то увек треба да смо надахнути побожношћу, правдом и љубављу према Богу и ближњем, да би свевишњи благословио дела и иослове наше и својом милостивом десницом излио на нас своје божанске дарове. У неваљалом и поквареном друштву нико