Српски сион

С тр . 434.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 28.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, ИЗЈАВА. Славном уредништву „Српеког Сиона" у Новом Саду.

У бр. 25. о. г „Српскога Оиона" има у „листку" биљешка, у којој се нрича иг1л е4 огМ, како „Високопреосвећени госп. Михаило Грујић није приспио на гласањр, у горњој кући, о обвезном грађанском браку"; па како је „то задоцњење изазвало у нашем јавном мњењу велики одијум и тешку осуду". Добро Но и славно уредништво „Сриског Сиона" има „за сада" нешто да рече. Па оно је и рекло. Рекло је — шта? Та ни мање ни више, него то, да је то „немила појава, за цркву нашу неутјешна". „Поступак тај," вели „Српски Сион" „вређа нам осећај љубави и потреса осећај дужности према цркви." Шта је, дакле, изволио рећи „Српски Сион"? Оно исто, што и друге многе колеге његове. Изрекао је осуду, која сатире у прах и пепео Епископа цркве нравославне! Лијепо. Свак ко умије мислити и може осјећати упитаће саучешћем: је ли се испитала и утврдила кривња тако осуђенога епископа, или је судија а рпоп увјерен о кривњи тога толико жигосанога „несретника". Но на жалост своју, добиће овај одговор: нити је испитана и доказана кривња његова, нити је судија ас1 регаопат увјерен о набаченој кривњи осуђенога. Шта да мисли послије тога мисаони и правдољубиви човјек тај?! Знаде се. Ну гле! „Српски Сион", а у уводно споменутој биљешци ипак има нешто милосрђа хришћанскога, на овако са престола грми свога: „На реду би било, да с&м високонреосвећени г. епискон горњокарловачки у тој ствари узме — реч." Јест, славно уредништво, а узеће тај од вас осуђени Епископ — реч. Ну узеће је пред компетентним за њ форумом судбеним, који не осуђује, прије но што испита и утврди испит тај. И томе суду, и само томе, покориће се Епископ г. карловачки. А дотле изволите се опасати доликујућом трпељивошћу, те у томе чекању озбиљно размишљати, шта сте и колико сте, том вашом биљешком и у тој биљешци на Епископа цркве иравославне набаченом сумњом допринијели оној

узвишеној цијељи, ради које сте ту и ради које исписасте на челу Вашега листа оно: „Са благословом светога синода". То неоправдано сумњичење и подметање за мене је са стране „Српскога Сиона", као званичнога органа митрополије карловачке, директна увреда, за коју ћу ја искати у моје вријеме пуну сатисфакцију, јер не могу дозволити, да се у листу, са званичним карактером говори и пише и у свијет труби онако, како то учини „Српски Сион", са једним равноправним чланом онога , светога синода, под чијим благослова осјененијем он живи и дјелује. Молим, да ово у наредни број „Српског Сиона" уврстите. Праштајући се са „Српским Сионом" јесам Плашки 28/У1. 1894. Михаило Епископ Г. Карловачки. * * * Поводом ове изјаве Његовог Високопреосвештенства г. Епископа горњо-карловачког, која се тиче више уредншптва него саме ствари, имало би уредништво много да каже. Ако усхте Високопреосвештени, доћи ће време и томе. Доћи ће, јер ето Високопреосвештени Господин ће искати пуну сатисфакцију за директну увреду, Њему нанешену белешком нашом у 25. бр. о. л. А кад је вољан то учинити, сматрамо онда за дужност изјавати, да је потписани писац те белешке, и да сву одговорност за исту прима на себе. Написао сам ју из властите побуде, а у уверењу, да сам то учинити био дужан као уредник „Српскбг Сиона", јер да је овај, као орган „срп. трав. мишроиолије карловачке" морао бар шолико реЛи о иоступку високопреосвештеног Господина Епископа Грујића, колико је речено у белешци тој. Том белешком није „суђено", нити са престола грмл^еио; а најмање је у тој белешци сатирано у прах и непео. Него је том белешком, на најскромнији, најнежнији и најозбшвнији начин, а тоном најблажијим, колико је дозвољавала тежина по-