Српски сион
0 тр . 450.
„СРПСКИ
СИОН."
Бр. 29.
нит, али и горак. Но та горчина може бити наш лек, наш спас, ако будемо Срби и људи. Само ко ово није и неће да буде, само такав може рећи, е не зна шта је но среди, или да не разуме апел нашег школског савета. По среди је наша вероисповедна школа т. ј. „основа, која чини будући нараштај", која је „расадник наше народне и православне свести." Та је школа данас „народно сироче, које највише потребује народне заштите." Ако ово не буде, „пропадаће редом и ово мало школа што их данас имамо." А заштиту треба да пружи „снажно коло свесних српских сипова." Та наша самоодбрана сачуваће нас, да „школа, наша узданица, не буде нашеђчаЈање"; јер — „помози себи сам, па ће ти и Бог помоћи." Иза спасоносног завештаја светог патријарха, који претећу опасност делотворно узбија, јер зна да је свако зло лакше спречити него лечити, ове речи шк. савета за нас све значе: идише и радише, исшо шако. Од овога ће све зависити. И за то ми не одобравамо, што се на глас о завештању св. патријарха у корист фонда св. Саве, по дневним листовима почело писати у правцу, који ствари нехотице мора шкодити. Не „траже се за нашу вероисповедну школу иредлози ни дебата о овима, већ брза помоћ. Најмање је то дебатовање умесно, кад је зарад остварења замисли, у чију нробитачност нико не може сумњати, знатан завештај учињен, већ темељ положен. Близу је памети, да је и родољубиви завештач размишљао о разним средствима, и да је морао имати јаких разлога баш за овај пут, којим је пошао. Фонд св. Саве, као и смер његов, био је од првог часа свршен чин, и за то сада само о томе може бити говора, како да се фонд и смер му што ире оживотвори. 0 фонду као таковом не може бити дискусије, јер отј г д не ће бити користи за саму ствар. У најбољем случају створиће се у акцији застој, а ту брзо дође до равнодушности и заборава. Ваља и овде ковати вруће гвожђе, а ко у томе неће или не може да суделује, нека барем не квари — неоиортуним предлозима, о којима је пре полагања темеља за фонд св. Саве могло бити говора, дочим је сад нас евију родољубива дужност, да свак по снази својој прискочи делом у помоћ. То је главно. Но у том обзиру има једна
ствар, која би могла сметати. Кад би наиме, сви учипили задоста својој дужности, једни колико одиста могу, а други колико би хтели, било би од једном фонду и свима нама поможено. Али јер има много њих, који не могу од једном дати онолико, колико би хтели, могла би на овоме ствар фонда да запне. Бојати се, да се такови не повуку натраг, па ће пропустити прилог свој фонду светосавском учинити. Овоме злу могло би се тако доскочити, кад би наш школски савет на умирење таквих приложника накнадно изјавио, да је главно, да сад у први мах сваки мриложи колико може, а ко хоће више да приложи, него што сад у једанпут може учинити, шакав нека осшашак уносе у фонд у оброцима за време од две или више година, ' па ту својевољну одлуку нека писмено поднесе шк. савету. Тако би н. пр. онај родољуб. који хоће да принесе 20 ф. на фонд св. Саве, а не може то одмах све дати, могао у нрви мах приложити 5 фор., а остатак за 3 године све по 5 фор. А могли би се овакви годишњи прилози и доживотно редовно уплаћивати и нримати од оних, који се иа то обвежу. Овакав начин унлате није у опреци са смером фонда, него је његова логична консеквенција, јер се њиме обезбеђује издашнија иотпора срп. вероисп. нар. школе, а тога ради је и фонд основан. Онима, који о могућности фонда св. Саве сумњају, па то и јавно казују, те тим својим песимизмом такођер ствари штету чине, — хоћемо бројевима да покажемо, какву корист наша српска вероисповедна школа може имати и сад одмах, а тек у каснијем времену, ако ми сви од реда пођемо стопама нашег доброг архипастира, ако будемо људи на делу, а не јуњаци на речи, који лено зборе, али нелепо творе. Нас је Срба у земљама круне св. Стевана у више од 600 општина иреко 1 милијун душа. Узето по 5 душа просечно на 1 породицу, било би 200.000 породица. Нека ту на сваких 100 породица има само 1 породица односно 1 самостални инокосник, који би фонду св. Саве годишње редовно такав прилог чинили, да просечно на, једну породицу односно једног инокосника дође 5 фор., то би фонд отуд добијао годишње две хиљаде пута по 5, фор., а то је 10.000 фор., јер у 200.000 породица
\