Српски сион

Б р . 29.

„СРПСКИ сион.«

С тр . 451.

било би 2000 породичних односно инокосних приложника. Сумњамо, да би нко могао рећи и доказати, да је овај број приложника и прилог претеран. Ето је срнска књижевна задруга, без велика труда, добила у нас преко 2000 уписника. А колики је број оних, који на повремене наше и туђе новине и т. д. од год до год још више плаћају!? То пак ником није нужно доказивати потанко, да је потпора смера светосавског фонда по нас у сваком обзиру куд камо претежнија ствар и дужност него помагање именованих и њима сродних предузећа Што се тиче редовног годишњег прилога од ових одабраних приложника, који ми овде просечно са 5 фор. узесмо, хоћемо само ово да напоменемо. Знано нам је, да наша српска браћа у окупираним земљама своје вероисповедне народне школе у главном одржавају годишњим прилозима. Вили смо сведок, како су имућнији тамошњи Срби од год до год прилагали фонду школском по 5, 10, 15 па и 20 наполеона, а то је 50 до 200 фор. Но и најсиромашнији, који су служили у других, давали су по 10, 15, 20 и 30 гроша годишње т. ј. од 1 до 3 фор. А давали су не само они, чија су деца школу поласила, него сви од реда. То је права свест, верска и народносна, која све друго каже, јер у нас би дошло на 1 породицу */ 20 фор. т. ј. 5 нов. просечног годишњег прилога. Пођимо даље. У нас је преко 600 општина. Нека од ових њих 20 даду годишњи прилог од 50 ф., то отуд прима фонд 50X20=1000 фор. Нека буде 50 општина са годишњим прилогом од 30 фор., то ово чини 1500 фор. Нека 50 општина плате годишње по 20 фор., чини свега 1000 фор. Нека 100 општина приложе по 10 фор. годишње, биће и отуд прихода 1000 ф. Нека 200 општина даду годишње 5 ф , то ово чини 1000 фор. Нека преосталих преко 200 онштина даду по 2 фор., то ће фонд отуд добити годишње 4—500 фор. У свему добило би се од општина 6000 фор., дакле иросечио на .једну од оних преко 600 општина не би дошло ни 10 фор. Је ли то претеран прилог, кад се тиче опстанка вероисповедне народне школе као бранича православља и народности, за које су претци наши, на које се тако радо позивамо, крв своју потоцима проливали! ?

На близу 30 манастира српских могли би без икакве муке у фонд св. Саве годишње прилагати бар 3—4000 фор., јер је цељ и позив тих задужбина, да чине добра, а коме ће чинити ако не ће школи српској и православној, која је „расадник наше народне и православне свести" ! ? Народно-црквени клирикални фонд, који је намењен унапређењу просвете у народу, требао би то старање своје да прошири и на основпу народну школу. У то име требао би исти фонд да уноси у фонд св. Саве годишње бар 5000 фор., све док фонд не ојача толико, да свој смер о својој снази буде могао вршити. Ми имамо бар 20 новчаних завода, који би лако могли уносити у фонд св. Саве сваке године 1000 фор., што би било просечно по 50 фор. на један такав завод, јер они своју корист беру ноглавито, ако не искључиво, од срнског народа. До 15, а може бити и више певачких дружина српских могле би прире^ивањем села, беседа, предавања, дилетантских представа, да само једаред у години свака то учини без по муке унети у фонд светосавски годишње бар 1500 фор., што би било 100 ф. просечно од једне забаве и т. д., а толико би сигурно могла свака дружина зарадити. Десетак добротворних женских задруга могле би исто тако лако годишње приложити 500 фор., па и више, јер ако игде, а оно су баш у питању фонда св. Саве српске матере зване и одабране да буду међу првим делотворним пропагаторима смера његова. Наша девојачка друштва, дружине наше великошколске омладине, могли би у својем колу и мимо њега, при различитим домаћим свечаним приликама, врло лако годишње унети у фонд св. Саве до 300 фор. Нека је у нас само 150 великошколаца и исто толико чланова девојачких друштава, па нек свако недељно по 1 нов. приложи за фонд св. Саве, то би већ отуд пало 156 фор. годишње. Остатак даје се лако накнадити тиме, што би наши великошколци од својих редовних годишњих забава један део однели у светосавски фонд, нгго би и чланови девојачких. друштава учинили с приходом, што би га нреко године побрали о разним домаћим свечаностима. Јер: крајцара је мали дарак, ал' велика задужбина!, кад нада редовно и трајно са много страна.