Српски сион

Б р : 30.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 469

Троја четверопрежна и много двоирежиих сјајних кочија јурило је к манастиру. На прагу порте манастирске дочекао је високог госта и узвишену поглавицу, Његову Светост, вредни настојатељ привино-главски игуман ТеоФан, у орнату са крстом у руци, уз бурно, френетичко клицање радосног народа и блаженог, што/угледа свога Патријарха! Уз игумана Тео фана видесмо и архимандрита беочинског и мандатара будимског г. Платона Телечког, који је у очи дана славе стигао у Привину Главу, да дочека Његову Светост. Поздрављена кратком, ад' срдачном речи игумана Теофапа, кренула је Његова Светост под „небом" храму манастиреком, пред којим је Његову Светост поздравила опет девојчица једна из села Привине Главе. Клицању народа не беше краја. До св. литургије примала је Његова Светост разна нодворења. У одређсно пак време пошла је на св. литургију, праћена многобројпим свештенством, кроз густе редове раздраганог народа. Пред саму литургију, по свршеном ,облачењу" изговорила је Његова Светост топлу и красну архипастирску поуку, укрепљујући свој народ у вери православној и љубави к цркви; опомињући га на верност премилостивом владару и на нослушност властима и црквеним и грађанским; учећи га васпитању душе и срца и неговању хришћанских добродетељи и врлина. Многобројни побожни народ, скупљен са разних крајева, блиске и даљне околице манастирске, слушао је тоилу и благу, милу и слатку му архииастирску реч нетренимице, сав нредан оживљујућем и укрепљујућем гласу њезиноме. Благодарност народа својој узвигпеној иоглавици на- архипастирској Му лепој и богатој поуци, нашла је свог израза у бурном клицању напојене му душе и раздраганог срца: живио Патријарх! Уз Његову Свотост богослужише: архимандрит Змејановић, протосинђел Шевић, игуман Генадије, архиђакон Лукијан, те два јеромонаха, и још ђакон раванички, којега је Његова Светост благоизволела рукоиоложити за јеромонаха. Целе литургије певало је честито и родољубиво црквено певачко друштво српеко из Митровице. И крај малога простора, који му је на расположењу једва био; и крај загушљивости, која је сваку акустику онемогућавала, че-

стита певачка дружипа је, уз вештину свога коровође ВолФа и уз вештину и пожртвовање својих чланица и чланова, ипак свој задатак извршила на опште задовољство. Хвала целој дружини а именице врлом јој председнику г. Николи Ј. Поповићу. За богатом транезом, коју је у славу Божју и св. Лранђела, а у иочаст Његове Светости, сјајно приредила позната вредноћа и гостољубивост честитог настојатеља Тео®ана Косовца, наздравио је „славски игуман",јеромонах 0. Никанор (из Ђипше) Његовом Величанству премилостивом Цару и Краљу и љубљеноме земље господару Францу ЈосиФу I ; домаћин игуман ТеоФан Његовој Светости; св. Патријарх наздравио је сриском иобожноме народу, који љуби своју веру и цркву а за тим домаћину игуману Косовцу, истакнув заслугу овога око подизања Привине Главе*из готове јој нрона сти. ; Славски кум био јс , по високој одредби Његове Светости, кр. кот. судац шидски г. Рада ЧобаниЛ. Здравице, до сад поменуте, саслушане су стојећки, а праћене су усклицима нрисутних, брујањем звона и грувањем прангија. У славу и рад здравља Његове Светости изречено је више здравица, од којих је проте Јеремића изречена овако: Ваша Светости! Благословите ми реч. Лоштована Господо! Служити ревно Богу најмилија је сласт хришћанииу; љубити свој народ, највећи је понос Србина. Служба Богу, то је добродетељ, којом хришћани најлепше украшују своју душу; родол>убље је иак врлина, којом Србин срцу своме и на земљи блаженства нађе. То је добродетељ и врлина, која много може. А кад су оне на виеини иоложаја великога и највсћега; кад ејају и трепере са ирестола свето-иатријарашкога; кад им је сила и моћ спојена са снагом жезла архипастирскога, благо онда цркви и народу нрестола и жезла тога! Благо цркви и народу нашем, јер им са престола патријарашког сја, а жезлом управља та добродетељ и врлина, која народима будућност јамчи, а која је себи подигла два велика олтара у узвишеној души и племенитом срцу, — промислом Божјим цркви нам дарованог, а народу, вољом народа изабраног, — светог пам и љубљеног, узвишеног и великог Патријарха нашег Георгија!