Српски сион

С тр . 490.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 31.

односи к времену једнога од показаних Фараона XVIII. династије, и верније је од свега, к времеиу АменоФиса IV. (познатог у историји, истииу рећи, својим тиничним идиотским лицем и чудним обликом). Прејемник Фараона, времена изласка, Тотмеса IV., пцревао је, као што је познато, 36 година, иошто се ова година његовог царевања обележава на последњим сиоменицама (на плочи у Сарабит-ел-Хадиму). На тај начин време ступања Израиљаца у Палестину пада заједно с првим годинама царевања његовог прејемника АменоФиса IV., којему се и обраћа јерусалимски кнез с молбом, да му ношље помоћ против хабира. Само описивање навале хабира врло је карактеристично. Описујући ову навалу, Абби-таба пише Фараону: „Сад људи хабири узимају град Цара, не остаје већ више ни једнога намесника цара, мога господара ; погибоше они сви. С тога да обрати цар своје лице на своје ноданике и да пошље војску. Ако још ове године буде војске, то ће још бити сачуване земље цара, мога господара, а ако не буде војске, то не ће земље цара, мога госнодара, остати даље." Ово описивање неодвратљивог освајачког покрета Израиљћана иротив воље напомиње о С руског превео

—

познатом оиисивању нокрета са стране старешина моавитских, који говораху, да је „израиљски народ нојео све, као што во ноједе траву". Расматрана писма знаменита су такође још у једном погледу. Из њих се види, да је Јерусалим, и на име под овим именом, постојао још у XV. веку до р. X. и заузимао је видни положај међу другим градовима Палестине, да су се они, који владаху у њему, цареви или кнежеви, налазили (да ее изразимо најновијим термином) под нротекторатом егинатског Фараона и оснивали своју власт на непосредној божанској нуномоћи. Сведочаиство јерусал. кнеза за ово, да је своју власт добио „не од оца и не од матере своје" чудно наномиње тајанствену личноет Мелхиседека, цара Салимскога (т. ј. по једном тумачењу —- јерусалимског), који је такође, по апостолу (Јевр. VII., 3), био „без оца, без матере, без рода", имајући очевидно власт у сили непосредног божанственог примања. Врло је могуће, да се код царева јерусалимских сачувало иредање о њиховом тајанственом прејемнику Мелхиседеку, и на тај иачин потврђује се та егзегетичка предпоставка, да је Салим Мелхиседека само скраћено име Јерусалима. Григорије А. НиколиБ.

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Осве&ење темеља новог зда&а орпоке учитељске школе у Сомбору.) 0 том освећењу јавља „Школски Лист" ово: „На дан св. Константина и Јелене освећен је са великом свечаношћу темељ новога здања српске учитељске школе у Сомбору у присуству г. дра Милана Максимовића, врховног унравитеља патр. властелинства Даљског, који је заступао при тој свечаности основатеља поменутог здања Његову Светосг Патријарха српског Георгија Бранковића. — После црквеног обреда прочитана је и потписана споменица оснивања овога здања, која је у темељ узидана. Том пршшком говорио је управитељ завода(НиколаЂ,Вукићевић) о важностиучитељскешколе по српски народ у овим крајевима и захвалио Љеговој Светости Патријарху српском, преузвишеном господину Георгију, на Љеговом штедром доброчинству, које је показао најејајније овом нриликом, што на своме земљишту и о свом трошку подиже великолепно

здање за мушку учитељску школу. — Здање се ово од тога времена зида у велико и већ је и горњи кат дозидан, и на грађу је на дан Огњене Марије грана подигнута. Нека је слава и хвала великом добротвору српске учитељске школе светом Патријарху српском Георгију Бранковићу!" —■ (Заклада г. епископа Никодима Милаша.) Приликом прославе 25-годишњице српског прав. богословског завода у Задру 21.јула о. г. установиоје високонреосвећени епископ далматински г. Никодим Милаш закладу од 1000 круна. Камате од те закладе даваће се сваке године као накрада оном богослову, који изради најбољу расправу из богословских наука. — (Годишви иопит у монашкој школи у Хопову.) 18. јула о. г. одржан је у манастиру Хопову годишњи испит у монашкој школи. Испиту је председавао св. Патријарх Георгије, а присутни су били скоро сви настојници фрушкогорских манастира. Ученици монашке школе показали су у онште врло добар