Српски сион

бр. 31.

стр. 483.

ности; анђео је хранитељ својој децн, који дању ноћу лебди над животом своје нејачн; миомнрни мирис изображењу и васпитању својих нородичних чланова; искрена и верна љуба своме мужу и саветник хришћанских врлина; скромна и разборита у слави и срећи земаљској, поносна и сретна у слави небесној; мати је стожер, око кога се креће морални, здравствени и васпитни развитак породичног живота. Она даје правац породичном животу, који је мио и Богу и људима. У друштвеном животу је она понајјачи регулатор моралних друштвених одношаја, постулат једрог и снажног живота, мотор консолидовања претераних жеља и необузданих страсти; учитељица солидног, мирног и достојанственог нормалног живота, ко.ји условљава сигурни и трајни напредак друштвеног живота. У народном животу, под утицајем хрипЉанског васпитања, рађа она народу неустрашимз борце, који су кадри на олтар опште просвете, за образ и спас народа, принети највеће жртве. Хришћанске матере су искрене пријатељице народу своме, које све силе и способности душевне посвећују роду своме. Умни и душевни, хришћански поглед мајчин је много узвишенији и савршенији од обичних погледа земаљских створова; њезине мисли и осећања су много способнија у постизавању вечних и небесних идеала; она гледа очима својима далеку будућност народа свога, допире до виших сфера душевног живота, у којима лакше греде к мети васколиког човештва. Мати хришћанка је огањ пламени којим се јача, крепи и снажи дух народа, челичи и соколи воља, љубав и одушевљење за борбу

својих праведних и светих идеала и свога опредељења. Што матере хришћанке боље буду разумевале позив свој, дух и начела Христове науке, тим ће мање бити празних речи о узвишеним начелима и врлинама хришћанским а више дела и стварнога рада у духу његовом, који ће на васколики развитак народног живота благотворно утицати. Љубав хришћанска у чистом и родољубивом срцу српске матере; хришћанско васпитање и врлине у жарким грудима Орпкињице миле; вера хришћанска у разумној души српској, пожртвовање и стрпљење у јуначким недрима сестре наше, може врло" много да уради у корист народа српског. Услед тога је света дужност сваке српске матере, да као хришћанка делује у породичном, друштвеном, религиозном и народном животу и тиме приуготовљава пут к слави и величини народној; дужност јој је, да преимућства хришћанске религије употреби на благо и добро народа свог. Зато би требало, да се образује што више женских друштава, која ће, осим других дужности, примити на себе и ту спасоносну задаћу, да у женској омладини разбуде и васпитају љубав и одушевљење за спасоносна начела Христове науке; да у женској омладини утврђују дух хришћански, дух љубави, братства, слоге и јединства. Такав рад женских задруга и друштава неодољиво би утицао на целокупни живот народа нашег. Он би нам васпитао и дао добре хришћанске мајке; такве мајке би давале народу хришћанске карактере а такви карактери би осигурали народу и лепшу будућносг. Владислав Веселиновић, свештеник. Јхду

Г1РОПОВЕД У НЕДЕЉУ VII. 0 клевети.

„И дикишасА народи глагодк>= цн, гакш никодиже мкиса таки> во Тили. Фарисн же гла^: и> кнАЗ>к к Н ј сокст *кл1х изгонита к-кш". (Мат. 9, ВВ. 34.). а данашњи дан чини Исус Христос нред целим народом невиђено чудо, исцељује два слепца а за тим силом својом као

Бог изгања ђавола из једног бесног и немог човека тако да се народ дивио говорећи: Нигде се тога није видело у Израиљу. Али Фарисеји, ти најљући душмани и најжешћи противници Христа Спаситеља, не могоже допустити у својој злоби и пакости, да се слава Христова проноси, него га иочеше клеветати и сумњичити пред народом, веле':и ; да се он удружио са ио-