Српски сион

С тр . 484.

главицом свих ђавола и да чини чудеса његовом силом и влашћу. Може ли се веће иокварености у човека замислити, него кад ко намисли омаловажити и ослабити славу божју? Па и дан данас, љубазнимоји, има у божјем свету таких људи, који ако не Христа, а оно једни друге сумњиче, оцрњују и клеветају. Тако беше од давнина, тако је и данас а биће тако и на даље. Сви људи мисле и суде, но не једнако; једни суде онако како виде, а други како би хтели да виде, једни по правди и беспристрасно, други неправедно и пристрасно. Судити нраведно може се а и треба, али има у неких људи врло гадна навика, која упропаогћује и подгриза, као црв дрво, срце и част човечју, а то је необуздана жеља и незаситива страст свога ближњег оговорити, оцрнити и оклеветати, па био он са свим крив или иевин. Завидљивци и клеветници не могу без тога бити и проживети ни један дан, а да не добаце ближњем свом ма једну црну и клеветничку реч, како би му част, мир и задовољство повредили и номутили а можда и са свим разорили. Црном савепгћу својом крстареони ируше оншти мир и спокојство, стварају зло, а за тим се теше и уживају у успесима својим, радују се и ликују, ако је изложен свеопћем потсмеху онај бедиик, кога они оцрнише. То је, љубазни моји, врло тежак грех, о томе ћу да вам данас говорим на да вам разложим: I. У чему се састоји оговарање, сумњичење или клевета? II. Да вас поучим, како се може од ње излечити ? I. Докле год овај свет као свет поетоји, то ће неваљао човек увек наћи, да некога оцрни. А кад ко зло злим сматра и назива, то се још не може назвати клеветом и осудом, него је клеветник онај, који заслуге ближњега омаловажава и не признаје, а недостатке и ногрешке његове умножава и увећава као да је све то тако у истини. Елеветник говори данас ово сутра оно; говори на једном месту што му не би на другом ириличило; прекосутра ће разгласити, даје ово или оно видео, што није у ствари, но то њему иде у рачун да другога нонизи и да му нашкоди. Клевета често потиче и из лакомислености, но понајчешће из иоквареног срца, из уста неваљалца, који иде само за тим и вреба ирилику, да другога уиесрећи.

Еао што су у данашњем св. јеванђељу Фарисеји у покварености својој нашли повода у делима и чудесима Спаситељевим, да га пред народом оцрне и осумњиче, светост његове науке и великолепије дела Његових помраче и омаловаже, исто тако раде клеветници још и данас; њима то није ништа оцрнити и најчеститију душу, која се стара да Богу угоди и мислима и речима, делима и целим животом својим. На кога се изузме зао човек, говориће против тога свуда и свагда, заслужио или незаслужио. Али нам се клевета приказује још срамнијим и гаднијим чином, кад се уверимо и упознамо, да клеветник намерава нашкодити, обешчастити и упропастити свога ближњега, а он гледајући све то, томе се весели, у том се наслађује, теши и ужива. Има много људи, који оговарају само из лакомислености и дуга времена без сваког другог разлога и намере. Еад доспеју они се скупљају, па више пута, не имајући друга разговора, почињу оцењивати дела и живот својих ближњих, а ношто је језик човечији склоњен више злу него добру, то ће се лакше и прс чути клевета и оговарање, иего иохвала и заслужено нризна ње. Тако суде често људи и из незнања и простоте, јер и пословица каже „празан суд већма звечи него пун". Елеветници мисле, да имају ираво судити ближњега, што он не говори, не твори и не живи онако, како би они хтели, па за то га и оговарају. Али суд тих људи не може бити мерилом, кога ће се придржавати цео свет, јер нису у свију људи једнаке мисли, свачије срце има бар у неколико друкчије осећаје и жеље. Ето видите, љубазни моји, како је срамно, шкодљиво и грешно клеветање. Па како се може од њега сачувати, одучити и лечити? То ћу вам сада разложити. II. Елеветник се може најлакше сачувати и одрећи ове рђаве навике, кад размисли, како је клеветање гадно, ниско и хришћанина недостојно, кад помисли, како би се он осећао и изражавао, кад би о својим погрешкама и заблудама говорио. Елевета треба да је свакоме мрска, она заслужује највеће презрење нарочито за то, јер поткопава срећу невиноме, противуречи правди, а настојава и иде за тим, да замени светлост мраком, да нанрави од невиности кривицу, од