Српски сион

Б р . 31

„СРПСКИ СМОН."

С тр . 485.

честите душе неваљалца. Од клевете страда наш ближњи не само у части својој, него она смета и шкоди напретку и срећи његовој. Јер ко може да је без осећаја и да се не жалости, ко не би осећао неизмерни бол у срцу своме, гледајући, како му иоштено име срамоте, како му част и добар глас његов нагрђују? Ко ће тад огромну штету и губитак попунити и надокнадити? Та тешко је и у имању штету загладити а камо ли губитак части повратити и набачену љагу сирати. У осталом ми нисмо у стању, да увек оценимо праведна дела ближњег свога, кад не знамо у каквим се ириликама он налази, из каквих јс иобуда учинио ово или оно. Ено како се св. псалмопевац моли: , Постави, Господе, стражу код језика мога, чувај врата уста мојих" (Пс. 141. 3). Па још кад помислимо како је жиће наше препуно незгода и неприлика, да лако можемо и ми сами у својим речима и делима поклизнути, то би ми несвесно клеветали не друге но себе саме, тада би саме себе о.суђивали. Ми тада пеби видели трн у оку ближњег свога, него брвно у свом оку, као што рече Христос за клеветнике-Фарисеје: „Не судите, да не будете осуђени. — Лицемере! Извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога" (Мат. 7, 5). А св. апостол каже: „Којим судом судиш другоме, себе осуђујеш; јер то чиниш оудећи" (Рим. 2. 1Ј, и тако потсећа на други суд, на У Земуну на св. муч. Емилијана 18. јула .

којем ће се судити и клеветнику. А оеим тога и девета заповед Божја налаже строго, да не будемо лажни сведоци против брата и ближњег свога, што значи толико, да га не клеветамо. За то је немио и омражен пред Богом и људима онај, који суди неправедно брата свога, а пре а после достићи ће такога нроклетство оних, којима је част окаљао и добар глас убио, мир и спокојство нарушио т. ј. пред светом их оклеветао. Јеси ли дакле обешчастио и осрамотио коме добро име његово, немилосрдно разоривши му спокојство у животу, јееи ли му срећу и напредак клеветом уништио, буди уверен, да ће се све, што год си ти својом клеветом набацно на главу његову, скупити десетоструко и свалити на тебе, ако не овде, а оно на оном свету. За то је најбоље задржавати и мудро обуздати језик свој и Не судити другога него пазити на себе самога; тада ће сваки увидети своје недостатке, упознати своје погрешке и слабу страну своју, па му неће никада на ум пасти, да себе уздиже а другог клевета и понижава. А човек, који мало говори и мудро мисли, и никога не оцрњује, може се тиме поносити као даром Божјим. Њега сви уважавају и љубе, јер је њему највећа светиња част, мир и срећа ближњег свога. То је истинити и ирави хришћанин, за њим пођите, на њега се угледајте и бићете достојни синови Оца вашега ,,иж( естх на шкеск^"- Амин. >94. По руском. Симеон Араницки, протопр. капелан.

Безк иггл-кш/л Еога слова рождш$к>.

У „Литургици" г. Ник. Живковића нреведена је та реченица овако: „која си без болова родида сина божијег". Али ја мислим да није та реченица преведена као што треба, јер кезх ист/1'кшА није без болова него без шрухљења, без проиадљжости, без смршносши. Тл-кти значи трухнути, пропадати, дакле смртан бити. Отуда је тл г кше, истд-кнТе, па од истога је коријена и тла. Беза ист/скнТА је дакле без трухљења, без пропадљивости, без смртности. Без болова је сувише слободно преведено и не одговара потпуно оному истл-кнп, јер истлНЈнТе/иг, не ће да се каже без бо&ова, него

се ту хоће њешто друго да каже тијем кезх ист/икшА, а то је без смршносши. Жалкцевх је превео кезх истл-кнТд ипуегзећг!, али је тијем друкчије' схваћен тај појам кезх истл^к* н Т а , премда иде опет на једно, јер се из ријечи ипуегзећг! може известп оно што се хоће да каже ријечју кезх истл 'кшА. Ја мислим да се хоће тијем кезх истл^кшА да каже без смртносши , а под тијем се не разумије само без болова, него се разумије непропадљивост, нетрухљење, као што се види и из ове пјесме: Теке ко огни шросикшаго штроки когослокик« Шк1А, и кх д-кк8 нетл'ки8 кселшлгосА, Когл