Српски сион

С тр . 486.

,СРПСКИ СИОН."

Б р . 31.

слока пои/их (види: Ем. Зкорникх стр. 191.), а и из ове пјесме: 11ок(жма естк некесл до= врод 'ктм1\ ткоа ХрТсте: иза кТки)та ко про*

шедх скаткши (Збор. 191.).

ткоЈ/А нетл^ннмл л^а тере.

Јов. ШивановиР).

Не обмањујмо се у погледу бројног кретања нашег народа, а на основу кривог обрачунања изведеним резултатима. (Наставак).

5., За срнску црквеиу општину Беодранску у ногледу бројног кретања народа српског тврди се, да је за иотоњих 14 година (1880.-1893.) прираст износио 392. Ал у ствари није тако, наиме онде — у Беодри било је крајем 1828. године 1802. срп. ирав. становника. 1851. „ 1808. „ 1860. „ 2100. „ 1878. „ 1985. „ 1890. „ 2010. „ 1891. „ 1984. „ Кад је у месту Беодри за пуну 31 годину (1860.—1891.) од главниде изгубљено и до 1891. никаД ненакнађено 116 по броју душа, онда питамо, где је ту нрираст? Није ли то сама обмана и ништа више. 6., Да видимо, како стојимо са прирастом душа и у српској црквеној општини турско-ка{Ј.ишкој. Овде је у рачун узето потоњих 11 година (1883.—1893.) те и овде тврди се, да је Српство за носледњих 11 година бројно напредовало, у своти од 134. Велика обмана. Ево да се уверимо: У Турској Кањижи било је крајем 1828. године 1521. срн. прав. становника. 1851. „ 1520. „ 1860. „ 1506. „ 1878. „ 1498. „ 1890. „ 1392. „ На први поглед сваки ће брат Србин увидети, да у Турској Кањижи Српство не само бројно не напредује, него баш јако опада, јер кад узмемо да нас је онде — у Т. Кањижи — крајем године 1828. на броју свега 1521 било, а носле 62 год. само 1392 српске душе, онда је очевидно, да смо за 62 год. од главнице — канитала — изгубили 129. Оволико је дакле онде Срба нестало, који број судећи по нашој горкој судбини држим да ни до данас није накнађен.

Сваки други — или на други начин изведенп рачун само нас обмањује и ништа стварног не доказује. У осталом у месту Јарковцу, Ботошу, Нађлаку, Ђурђеву и Врачев-Гају не опада бројно срп. пр. народ, можемо се шта више утешити: да се-бројно умножава. Да споменемо овом приликом још један, на чудновати начин изведен рачуи, који се налази у „Српском Сиону" од 1892. год. на стр. 156. под насловом „Списак срп. прав. парохија и срп. прав. народа у протопресвитерату сомборском крајем 1891. год."Онде под рубриком „Примедба" стављен је у првом реду онај број душа који је 1864. год. био, дакле .... 36656 душа. На 6 год. касније илити 1870. г. . 35760 „ После 21год., то јест год. 1891. . 35952 „ Приказивач истог сниса НЦШакрак Нинић) ве ли : Ако је веровати тим пописима —намножило се срнско становништво у 1891. години са 192 душе. Овде ће сваки брат Србин уздахнути и рећи: сачувај нас Боже од оваковог множења; та ово је очевидно опадање срп. прав. народа у протопресвитерату сомборском; и ужасно је и помислити, да је прираст на 35760 срп. прав. становника за 21 год. само 192 душе. Још ужасније изгледа ствар у истини, где о прирасту ни трага нећемо наћи, ал ћемо прстом показати: у чему лежи криви рачун, и где је обмана самих себе и народа?! Кад су горе по размаку много година 3 главне своте као капитали или главнице за. даљи основ рачунања — узете, онда средњи број: 35760 не може се, нити га треба у обзир узети зато, што још један каснији број долази, а тај је: 35952, те ако се мало прије наведени број од последњег броја одузме, онда истина излази: да се српско прав. становништво у сомборском протоиресвитерату у 1891. години са 192 душе намножило. Јест', ал то је само привидно, јер