Српски сион

Б р . 31.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 487.

баш овим кривим рачунањем обмањујемо себе, ношто криве — погрешне резултате изводимо, а у истини са свим друкчије стоји. На жалост, у сомборском иротопресвитерату опадамо, оиадамо бројно и мал' те не раиидно. У многим и многим местима чућемо старце где уздишу и овако вапију: „Боже мој, Боже мој! К ојшко нас је на броју некад било, а колико нас је данас!" Односи л' се ово горко уздисање к напредовању, јал бројном опадању народа? Па и ја ванијем истим тужним гласом: Боже мој, Боже мој! Колико нас ј е било у протоирес,витератџ. сомборском год. 1864. а колико нас је на брбју било крајем год. 1891? Па ипак нити приказивачу Ш. нити иком другом све до данас не паде у памет, да узме у рачун мало пре поменуту околност него исту као већ ирошлу ствар на страну бада, да о њој никада више рачуна не води, ма да је искључиво само она ирошлост најглавнија чињеница с којом рачунати вал.а и која нас је у стању баш најизвесније на чисто извести. Ево рачуна: У Сомборском протопресвитерату билоје: 1864. године 36656. срп. прав. становника 1891. „ 35952. „ „ Дакле за 27 година умалио се број са 704 сри. нрав. становника. Ово је тако прост рачун, да га и мала Срнчад у школи схватити могу, кад их питаш, који је од којега већи ил мањи број? Само ми одрасли отискујемо од нас највећи број у ионор пропасти, да га никад више не оживемо. Па још ни по јада, ал нрочитајмо „Статистички Преглед Протопресвитерата Сомборског за 1892. год. (Види: Први извештај Епархије Бачке од Сергија Шакрака-Нинића. Нови Сад 1893. стр. 192. 193.), па да се сити наплачемо, кад се уверимо: да за једну само годину изгубисмо од главнице — каиитала — 1263. Ево рачунај. У протопресвитерату Сомборском било је крај ем 1891. године 35952. срп прав. становника. 1892. „ 34689. „ За једну грдину дакле изгубљено је 1263 срп. прав. становника. Ал ни овај рачун, који смо нримера ради само овде навели, не води жељеној цели, наиме: да дознамо: колико смо за 28 година од глав-

нице — капитала — изгубили, не иривидно, него Фактично, у истини? Ово ћемо са непобитним сљедећим рачунањем само постићи. Узмимо наиме онај број од прије 28 година, који је једном већ постигнут био, па поредимо га са бројем у последњој години означеним, те ћемо таки знати колико смо у натраг отскочили. Ево овако: Било је у сомборском протопопијату 1864. године 36656. срп. нрав. становника 1892. „ 34689. „ „ ћ За 28 година изгубљено је 1967. срп. прав. становпика. Тако исто, ако не још лошије стојимо са протопресвитератом новосадским у погледу бројног кретања тамошњег срп. прав. народа. (Читај „С. Сион" од год. 1892. стр. 374). Ту ћеш у „Примедби" на првом месту читати, да је по попису од год. 1864. (а не 1868. кад је кр. уредба изашла) у протопресвитерату новосадском било је 32665. срп. прав. становника. После 6 година — 1870. — од горње главнице изгубљено је 772, те тако оетало само 31893. 1890. године, дакле после 20 година изгубљено је и од ове последње главнице свота од 1927 душа, те тако остало само 29966. Ал већ овај главни број год. 1891., дакле за једну годину само, порастао је са 1949, и тако остаде 31915. Све сама кубура у рачуну, па премда сваки брат Србин види, да је 1864. год. у протопрезвитерату новосадском на окупу било Срба свега 32665, то ипак, ни приказивачу Ш., ни иком другом ни у крај намети, да већ ирије 27 година иостигнути највећи број у рачун узме, те унореди са последњим бројем од 1891. год., па тек онда да види, колико је Срба за 27 година изгубљено, а не још тешити се са неким назови нрирастом у своти од 22 душе, на главно од 31893, а за иуних 20 година! Ето обмане! Та човече божји: питам ја тебе, је ли онде каквог прираста, где на 31893 срп. прав. становника за нуних 20 година приказујемо прираст са 22 душе само. Не значи ли ово управо бројно оиадање народа, као што у истини тако и јесте? Па ако је ириказивач заборавио, јал' хотимице заборавити хтео ону највећу своту коју