Српски сион

С тр . 488.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 31.

смо године 1864. једном већ постигли, то јест 32665., — ми не смемо ову главну чињеницу из

рачуна испустити, ако ману хтели чинити.

не би хотимице баш об-

(Свршиће се)

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Најзнатније литургије источне цркве на немачком језику.

Приказ Маљцевљева дела: 1)]'е Шигреп с1ег огШо^ох-каШоИвсћеп Мгсће Дее Мог§;еп1ап(1е8, у 22. бр. овога листа, нобудио ме је, да свратим нажњу наших богословски образованих кругова и на дело дра богосл. Теодора Тарновскога, сунлента у богословскоме Факултету черновичком: Ше ћес1 еи{,епсШеп Г/Циг^Геп (1ег огГеп^аПвсћеп К1гсће, шјћ ћевопЛегег ВегискзЈсћМ§■111) о- <1ег ћеи4е ш (1ег огШо<1охеп Ки-сће т 6ећгаисће в1ећепс1еп копбипМпороШашбсћеп Шиг^еп (Најзнаменитије литургије источне Цркве, са нарочитим расматрањем цариградских литургија, које се данашњим даном употребљавају у православној Цркви), штамнано у Черновицама 1893. год., стр. 347. Само дело хабилитацијона је суплентска радња, и немачко је издање превод авторов са румунскога оригинала, који је штампан у „Еандели", органу буковинске митрополије, одакле је после прештампан у засебну књигу. Немачки је текст издан о трошку чувенога верскога Фонда буковинскога. Ово је, нарочито за свештенике значајно дело обратило на себе велику нажњу ученога света, и многи су румунски, руски и немачки листови писали о њему са највећом похвалом. Ту нам се, у ириступу, између осталога нриказује обред св. литургије за доба апостолскога, па литургија по Јустину Мученику и Апостолским Установама. Сама тема раздељена је на три главе. У ирвој нам се глави приказују литургије облика јерусалимскога, дакле литургија Јакова, брата Господњега (преведена са оригинала), па Василија Великога, Јована Златоустога и Пређеосвећених Дарова, даље литургије јерменске, јаковитске и маронитске цркве. Друга глава садржи литургије облика алексаидријскога, дакле „литур-

гију св. Аиостола и Јеваиђелисте Марка, ученика Петрова" (преведена такођер са оригинала), дал>е коптијску Василијеву и абисинску литургију светих Апостола. У трећој глави изложене су литургије облика едесенскога , или несторијанскога, дакле литургија св. Ап. Адеја (Тадеја) и његова ученика Мариса (прсведена са латинскога текста КепашШ-ова), даље литургија Теодора Монсветскога, литургија Несторијева и најзад литургија цркве малабарске. Као што се види, за једну хабилитацијону радњу материјал свестран и јако опсежан. Осим тога је све, што је важније, иронраћено коментарима, које у нриступним историјским раематрањима, какова су наведена пред сваком поједином од горњих литургија, које оиет по многобројним белешкама и примедбама испод текста. Огроман научан материјал донао је ту вештих руку, које су знале употребити и расиоредити све на најнрактичнији и најлепши начин. Уз ово наводимо још и то, да је стил у томе делу прло лак, и да ће од почетка па до краја све моћи разумети и онај, који баш не влада богзна како са немачким језиком. Коме је дакле нашем свештенику стало до тога, да пресвету жртву новога Завета, свету литургију, свршава са правим и достојним разумевањем, нека набави себи то, у својој области заиста значајно дело, и његови ће појмови добити широк обим. А још би нам била топла жеља, када би наш Свети Синод одредио, да и у нашој богословији не може нико ностати изванредним проФесором (редовним још мање), док не поднесе и не штамна хабилитацијоиу радњу из опеега онога предмета, који мисли предавати; дотле би могао служити само као доцент. Ако ништа друго наша би се сиромашна богословска књижевност бар тим путем богатила из године у годину. В. ДимитријевиЋ, 5 студ. богосл.