Српски сион

С тр . 498.

Е р . 32.

тсланицима, за освету злочинцима, а за хвалу добротворима." Послушност дакле и покорност иште се од нас, драги моји. Да, иослушност и иокорност да одајемо цару и краљу као Господару и владаоцу нашему, и од њега ностављеним властима. То се иште од хригаћанина, то хришћанину иристоји, тим се дичио до сад нравославни Србин, на ту врлину ваља да одржи Србин и у будуће, те да се опгата срећа унаиреди, па са опгатом и његова. ТреИа дужност шоданика састоји се у томе, да чла~ћа савесно законски данак. Држим, да неће бити ни једнога међу иама, који не би признавао, да смо ми сви као грађани дужни све чинити, што се клони на срећу и на унапређење државе, јер је у тој ошптој срећи и нагаа. И по томе дужност је нагаа да употребимо верно сва средства ради унапређења опгатег благостања. Но једно од најважнијих средстава без сумње је законски данак — порез, порција. Јер овим издржава земље Господар толику војску за обрану од непријатеља; толике служитеље за одржање поретка и безбедност у земљи. Отуда плаћа толике чиновнике и судије. Из овога данка издржавају се толики многоврсни заводи, који постоје за образовање душе наше и за исправљање срца нашег. Па који би био тај, који не би нризнавао да су ови заводи корисни и нужни? Као и да су нужни чиновници и да не можемо бити без судија ? Који би био тај, који не би признавао, дајевојска нужна ради одбране од непријатеља? А кад се све то издржава из онога данка, који плаћамо, онда је јасно, да смо дужни плаћати данак драговољно, како би се подмириле ове опште потребе. И сам преблаги Спаситељ наш то је чинио, и делом показао иам, да и ми тако чинимо. „Кажи нам дакле, шта мислиш ти? Треба ли дати данак ћесару или не? занитагае једпом ®арисеји Исуса. „Газумевгаи Исус лукавство њихово, рече: „Подајте Иесарево Лесару, а Божје Богу" (Мат. 22, 17, 18 и 21). А св. ап. Павле овако вели: „Подајте дакле свакоме шта сте дужни; коме дакле порезу, по-

резу; а коме царину, царину; и коме част, част" (Гим. 13, 7). И по томе, драги моји, доказах вам св. Писмом и здравим разумом, да смо дужни плаћати законит данак. Но јога ми оста четврта дужност наша подаданичка према владаоцу нагаем; а та се еастоји у томе: да се молимо Богу за цара и краља, као земл>е Гоеаодара. А да бих вам доказао дужност ову, не треба ми вигае, до да унитам вас родитеље, који имате породицу и потчињене, да ми кажете: је ли вам лак труд и терет, који иодносите, бринући се за иородицу вагау ? 1 И ма да би вам ова мала била, можете ли ви труд овоме одолети сами без помоћи Божје? Нису ли дужна деца вагаа и кућевна чељад молити се Богу с вама заједно, да вам да помоћ своју, како би лакше извршивали дужности своје родитељске и старегаинске? Дужна су заиста ! Из тог истог узрока мормју и ноданици молити се Богу за свога владаоца, земл>е Господара и оца. Или је зар лакгаи терет владаоца земље, од терета родитељска? Зар није тегака круна, коју носи он на глави? Зар су бриге његове мање од брига других старегаина? Особита Божја помоћ треба владаоцима, како би у стању били да одговоре потпуно мучном ноложају свом. С тога игате дужност наша, иште срећа наша од нас, да уздигнемо руке своје к цару свију царева, у свако доба, а особито на данагањи дан, и да му се искрено помолимо, као пјто то чини наша православна црква при свакој нрилици: Да иопше богати благослов свој на премилостивог цара и краља нагаег Франца ЈосиФа првог. А на то нас опомиње и св. ап. Иавле говорећи: „Молим дакле ире свега да се чине иска/ња, молитве, молења, захваљивања за све људе, „За цареве, и за све, који су у власти, да тихи и мирни живот иоживимо у свакој иобожности и иоштењу " (1. Тим. 2, 1 и 2). ЈБубимо дакле, благословени хригаћани, љубимо и иогатујмо пресветлога цара и краља нагаег Франца Јосич>а првог; Слугаајмо га и извргаујмо верно наредбе његове и од њега ностављених власти; Плаћајмо савесно прописани данак;