Српски сион

с тр . 514.

„српски

сиои."

8У1 1јисН ћег гагНке го<1а 1 оШатаШ1;а рохоуи 1 ро1»и(1е па је<Ип8(;уо ћо^апвке ујеге". (?!) И да је папа лав XIII., као велики мжслилад и моћан фактор, ту жељу и тежњу своју за јединством божанске вере посгавио у побудама хришћанским, јеванђелским; да га за то „јединство" загрева мисао истинитог хршнћанства, љубав јеванђелска и искрена преданост службе Исусу Христу; да је чкши Лаву XIII. на срцу и души у истини „јединство божанске вере", те, по томе, јединство, изражено у речима Христовим: „и биће једно стадо и један пастир" (Јов. X. 16.); и јединство изражено у мислима и речима св. Апостола Павла (Ефес. IV.); и да је папи стало до царства Христова и истине јеванђелске, — па да је свему томе у посланици својој јасног и одређеног израза и гаранције дао, — који се хришћанин не би озбиљно задржао на таквој посланици римскога папе; којем хрииЉанину не би таква реч напина озбиљна и мудра изгледала ?! Но од свега тога не може бити — ништа. Јер ту је посланицу написао Лав XIII. као таиа, а не као аностол хришћанског јединства. ГБоме он врбује у Рим, а не приводи и не побуђује к истини хришћанској. Њему је до послушности „паргата Аро81о1вкој бЈоНм", а не до признања јеванђелске истине. Њему је до „8ра8опо8пе впа&е птако^ роп!Шка(;а", а не до славе Христовога царства и Христове цркве. Њему је до „јесНп8(;уа иргауе", — разуме се нод егидом римскога папе —, а не до јединства вере. Њему је до тога, да нико не буде „с1а1еко о(1 Кје&а", а не далеко од Христа; да сви буду једно „и Nј е го и", а не у Христу. Пани је до „рогшгће 1 8Је(Нпјепја 8 птвкот сгкуот", а не до помирења и сједињења у Христу, јеванђелској истини и науци Христове цркве, која се пре раздора п оцеиљења римске од „једне, свете, саборне и аносголске" цркве, од свију, свуда и једнако исповедала и веровала. И зар, онда, молге бити и говора о „јединству". Не може. Јединство, које се у Ватикану замишља и жели, остаке и од сада ршт с1е81 (1епит, јер му је основ заблуда, мотив нехришћански, тенденција нејеванђелска. Јер такво јединство хоће напа, а не Христос! И ми желимо јединство, али јединство у вери божанској: а то значи : јединсшво у Хрисшу; јединство у Хрисшовој цркви, којој је сам Христос основ иоложио ? науку дао, установе

утврдио; а коју су Његови Алтостоли и св. Оци у аманет нам оставили са учењем, које је признавала и веровала цела Христова црква) које верује и исповеда и данас цела црква Христова, црква — православна. Нека папа Лав XIII. проговори као хришћанин, а не као папа, о томе јединству, -— и онда тек о јединству може бити говора. Јер заман је говорити о јединству с' папом римским, кад он то јединство не види у јединсгву учења хришћанског и јединству јеванђелске љубави, него у „јссИпкПп иргауе". И коме није потпуно и савршено јединство „и 81апоуНот 8и§'1а8Ј'и и с1о§таНта 1 1гтјеш ћга18ке 1ји1)ау1", — тај и нема ирава говорити о јединству вере, јер томе није до вере, него до „управе". А и папи Лаву XIII. је главно до управе, јер ево шта вели у својој посланици : ... „»^јећгјешо роппгћп 1 бјесНпјепје 8 птвкот сгкуот: ппвНто рак зјесНпјепје ро!рипо 1 баугеепо : 1акоуо рак пе то2е шро8<;о ћЈН опо, које П18(;а ски&о 8оћот пе с1опо81, уап пеко 8ато 81апоуНо 8иц1 анје и (1о§;таНта којх ке тогаји ујегоуаН, 1 12тјепи 1)га18ке 1Ј'ићаУ1. 1 Ј га\о 8јес1тјепје тес1ји кгбсапјша је опо. које је 8ат 18118 Кп8(; пагесНо (?!) 1 ћоНо, 1е које 8ав (;оЈ1 и јесНп8(;уи ујеге 1 иргауе". Ио речима папиним, дакле, кад би их хтели анализовати до последње њихове мисли, изашло би ово: заман је хришћанину веровати у Христа, исповедати науку Његове цркве, добијати и примати благодати кроз св. тајне, и у .љубави хришћанској чинити добра дела; заман све то — ако није у послушности г паргата Аро8(о18кој 81 о п сг " — римској ; ако није под папучом римскога папе! Није, дакле, цељ хришћанину сједињење с' Христом, него с' папом; не бити у Христу, него под напом. Ето, то је вероучење римско. И онда се не треба чудити, нити реформацији, која је отргла рим-папству толике милијоне верних; нити се треба чудити и све новим нротестима, који избијају у разним облицима незадовољника против таквог римског учења и верског терора. Јер идеја управе никад није везивала човештво ни покретала на јединство. Та је снага само у идеји вере. Господ наш Исус Христос рекао је: „По том ће сви нознати, да сте моји ученици, ако узимате љубав међу собом" (Јов. XIII. 35.).