Српски сион

&>. 3& „СРГТСКИ СИ ОН. 1 ' €тр . 5 15.

Ади папа Лав ХШ. као да је вољан већ рећи: Но том ће сви познати. да сте Христови учениди, ако се мени поклоните. Господ наш Исус Христос рече: „који не сабира са мном просипа", а папа Лав ХШ. учи: ко није у јединству моје управе, не може се спасти. Ученик Христов, „кога Исус љубљаше", написа „да верујете да Исус јест Христос син Божји и да верују&и имате живот у име његово". (Јов. XX. 31). Али папа Лав ХШ. није већ тога мишљења. Он вели, да је за „орбепШ враз" потребно јединство не само вере и „1итјепа 1)га1вке 1јићаУ1", — него јединство „управе" т. ј. желимо ли се спасти (имати живот) морамо под папучу његову. Велики Апоегол пише Коринћанима: „Веран је Бог који вас позва у заједницу сина свога Исуса Хрисша Господа нашег. Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви једно говорише, и да не буде међу вама распре, него да будеше ушврђени у једном разуму и Цедпо] мисли". (1. Еор. I. 9 —10.) Велики Аиостол пише баш Римљанима па вели : „будит еједне мисли међу собом". (Рим. XII. 16.) Али папа Лав ХШ. говори овако: будите сви на колени пред ногама мојим. Да грдне разлике у апостолској посланиди Апостола Христовога и у „аностолској" посланиди римскога папе! И папа се жали у својој посланици на слободно зидарство, натурилизам и рационализам, „па гагпа киуа шшепја 1 Љгаупе у1а81Г' ! Лепо. Али је заборавио да пронађе узроке свему томе. А један од тих узрока је баш у Ватикану, у том „'јединству управе", у апсолутизму римских папа," који је не само „Мер(до ла уквси", него је у том „МерЈепји" бивао несносан и друшшву и државним власшима. Тај апсолутпзам, који је прелазио у терор; деификација којом се заносе папе; манија, да све мора лежати у праху пред папом, — ето то је јединство управе, које нам нуди у својој посланици данашњи папа. Такво јединство ми не требамо; јер оно је нехришћанско, нејеванђелско. Таквом јединству се противи Јеванђеље, противи се здрав разум, противи се друштво. Таквом јединству противи се дух „свете, саборне и апостолске" Христове цркве; против

њега протестује и дух народа, којега папа не 1 може успавати ни обманути, ни оним слатким обећањем, да им се неће ништа „оДигеМ о<1 ргаујса 1 ра1пјаг1т1шћ роу1а81]'са, 1Н ос! о1)ге«1нЈћ оМсаја јкоје Сгкуе 1 '. Папа Лав ХШ. је уверења, Да потреба цркве захтева „јесЦшуо иргауе", под суверенством једнога поглавара, разуме се — папе. Апстрахујући основе томе, које он утврђује на римском егзегетичком тумачењу речи Христових: „ти си Петар" . . . на римској историји одношаја осталих енископа према римскоме, по наследству његовом после св. Петра, и т. д., које основе је наука црквена, чим су иостављени, одмах као песковите и разнела, — папа Лав ХШ. потребу тога „јединства управе" види и у интересу цркве, јер да га захтева досгојанство и успешност њезине службе. Требао је и даље поћи, па рећи: тако јединство управе би више импоновало државним властима, и црква би у томе јединству била већи фактор и од самих држава, као што је некад на заиаду било. Римској цркви и њезиним папама, у истину, пошло је за руком, да апсолутизмом римскога паие извесно време буду над државама, владарима и државним властима. Култура тадањег доба и друштва, политичко-државни тадањи одношаји и развитак народа иослужило је томе. Но, јер таква превласт црквене управе наа државама и државним властима не беше захтев и потреба нити црквене мисије и њезиног опредељења, нити културних тежња човештва; но јер такав положај и одношај цркви није наменуо њезин Основатељ, нити је он могао конвенирати тежњама и идејама држава и друштва; јер се та превласт противила Христовој науци: „Богу божје, цару царево", и „царство моје није од овога света", она је морала и престати. И престала је, — али са потресом и саме цркве. Но пошто се римска црква још заноси тежњама супремације те, то не престају ни данас још устуци против тих тежња. Римска црква, односно римска курија и папа још ривалишу државним властима, побуђивани на то снагом, коју осећају у централизацији римске управе. Камо ће тај ривалитет одвести, може се судити већ и по плановима, које извађа државна власт и у Угарској. Ако се не изведу,