Српски сион

С тр . 546.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 35

саборисање се неспремити, са сабора се несвршена посла разилазити, а саборских трошкова неплатити. Пред нама су последиде свега тога. Те последице су: неуређена автономија, велика рештанција саборских трошкова, и обустава сабора до исплате тих трошкова. Српски православни народ у земљама угарске круне дугује око сто хиљада форината саборских трошкова; дугује их својим народноцрквеним фондовима, који су до сад шредујмљивали му новац за подмирење тих трошкова, ради тога, да саборе своје одржати, а на овима своју автономију уредити може. 1 Тај се новац, као узајмљени, повратити мора; јер и ако су односни фондови својина нашег народа и његове цркве, они имаду своје опредељење, по којем се новац из њих не може и не сме трошити на издржавање сабора и саборисања, него једино на оне просветне цељи наше цркве и школе, ради којих су основани. То је једна истина. Државна власт, која има право врховног надзора и над тиме, да ли се иметак тих фондова намењује и употребљује на опредељене им цељи, снагом тога права има власт, да забрани сваки издатак нз фондова на цељи, којима нису намењене. Ако га, снагом тога ирава, дозволи изнимно, као зајам на друге које цељи, има уједно, у свако доба, власт и обуставити ту дозволу. То је друга, истина. Државна је власт то право практиковала баш и у питању предујмљивања саборских трошкова, и ми смо јој то право неоспорно признавали. Она је снагом тога права и ове године обуставила предујам саборских трошкова из народно-црквених фондова. То јој право нрипада, и то је — трећа истина. По §. 6. саборског нам усгројства, саборски посланици имају за, време деловања, свог дневнице и накнаду путних трошкова. Одређење тога §-а „по начину како то сабор буде установио", дозвољава измену у одмеравању дневпица и путних трошкова, али не дозвољава, докидање истих, т. ј. да истих не буде. То је четврта истина. Унаиред спремљена п готова новчана средства за издржавање сабора немамо. Државна власт нредујма из фондова неда. И ово је све истина. Дакле? Оабора, не може бити. И сад је узалуд расправљати о томе, да

ли се све то може довести у склад са потребом сабора, са несумњивом потребом уређења наше автономије и автономних народно-црквених нам одношаја; расирављати о томе, да, ли то није спречавање и онемогућавање тога, уређења. По нашем мишљењу, без ирактичне вредности је и расправљање питања о бесплатном саборисању; јер осим тога, што је ово против саборског устројства, бесплатно саборисање, и кад би било дозвољено и могуће, не би помогло са разлога, што сабор, осим саборских дневница и путних трошкова посланичких, има и друге своје издатке и трошкове. А ко би ове подмирио? Без ирактичне је вредности, у конкретном баш случају данас, и расправљање питања: да ли нам се ради оскудице саборских трошкова, може недозволити сам сабор, редовни бар састанак његов, којег одређује саборско устројство, да има биваши сваке шреЖе годипе између Васкрса и Духова. Разуме се, да смо и ми одлучног уверења, да би нам се редовни састанак сабора имао пе дозвољаваши, него на зпање узимаши, и да томе састанку не би смела рештанција саборских трошкова бити икад закониша ирепрека, већ ни за то, јер о шоме у саборском усшројсшву ограде никакве нема, као ни о шоме како се и да се саборски шрогикови за сабор смремиши имају. А да нема, није кривица само нашег сабора, који је такву празнину оставио у саборском устројству, него је кривица и оних фактора, који су то саборско устројство предложили на највишу потврду, без да, су ту празнину попунили, и ако су много нгго саборском том устројству знали и одузимати и додавати. Није ли наше увсрење основано, онда је и § 7. саборског устројства једна монументална шимера. Искуство је доказало, да заиста и јесте, кад год се хтело да буде. А да тако бити може, као да и томе разлог лежи баш у томе, што у саборском устројству питање саборских трошкова није предвиђено. Јер баш ту околност, коју ми тумачимо у корист свога уверења, као да и државна власт употребљава у корист свога тумачења и својих назора, о с&борским трошковима као ирепреки сазиву сабора. А њезин назор има превагу већ за то, што се крај празнине и недостатка у саборском