Српски сион

бр . 36.

мачког и мађарског језика у грађанским и вишим девојачким школама. — (За забавиљу на српском забавишту у Новом Оаду) изабрала је Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња" госпођицу Даринку КалиЛеву, која је пре била учитељица у Мостару. Пређашња забавиља, гђица Марија Симићева, дала је летос оставку на тбј служби. Ч И Т V ЈБ А. — (| Хриоант Гркиниб) еиискожки иротосипђел у Задру, преминуо је 12. августа о- г. у 47. години живота свога. Заслужни покојник родом је из села Косова код Книна Изучио је гимназију и богословију у Задру и вазда је био одлпчан ђак. Световно име било му је Хрисгифор, а у калуђерсгву назван је Хрисант. Био је ирофесор и катихета па ц. кр. великој гимнизији задарској. Неколпко година предавао је и на иравославном богословском заводу задарском. После је именован за члана земаљског школског већа као представник прав. цркве. Припадао је братству манастира Крупе. Задарски , Српски Глас" вели о покојнику: „Као учитељ био је прави родитељ поверене му деце. У дужности увек је био тачан, савестан. Заузимао се за школе у нашим (далматинским) запуштеним крајевима. Саставио је „Српски Буквар" заједно са учит.ељем Цабрићем и сад је сиремао читанку.... Преран, огроман губитак, који се не може ирежалити!" 14. авгусга био му је погреб, на који се слегло много отмена света. Впсокоиреосвештени епископ Никодим Милаш, са многим свештенством, служио је на опелу. Са својих врлина заслужио је честити покојиик, да му и ми одавде довикнемо: Покој му души и вечан му спомен ! КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — Имена болести што могу омрт да нанесу. Научни називи протумачени пемачким, мађа/рским и сриским језиком. Нарочито за свештешше наше саставио др. Илија ОгњаноеиИ, варошки срески лекар у Новом Саду. — Издање и штамда срнске манастирске штампарије у Н. Саду 1894. - Стр. 38. — Цена 25 новчића. Књижица ова биће од користи нашим свештеницима, а њима је управо и намењеиа. Овај речник техиичких имена болести, што могу смрт да нанесу, нанисао је г. писац поводом чланка преч. г. Луке Поповића, нароха ианчевачког, што је изишао у 27.

(Ј тр . 57 1 .

броју „ Српског Сиона" с натписом: „Номенклатура болести". — Летопис „Матице Српеке". Уређује А. ХаџиЛ. Књига 179. (Свеска трећа за годину 1894.) У Н. Саду, нггампарија српске књижаре Браће М. Поповића 1894. — 8-на, стр. 162. — Цена 70 н. Чланови матичини добијају годишње 4 свеске „Летописа" бесплатно. — Изишао је „Годишњи извештај о београдској богооловији" за школску 1893./4. годину. У њему су две беседе ректора богоеловије архимандрита Фирмилијана, говорене ученицима у почетку и на свршетку школске године. — У тој школској години било је богословских наставника 24, и то: 20 редовних и 4 хонорарна. — Било је уписаиих у сва четири разреда 153 ученика, од којих је 20 сврши:ло_богословију. Осим редовиих, било је и ванредних ученика из иеослобођених српских крајева. — На крају извештаја штампана је класнфпкацпја ученика и имена оних који су г награфени књигама за одлично учење и ирнмерно владање, као и за црквено појање. — У извештају изнесен је у кратко и рад савета богословијских у тој годинп; а тако исто и радови појединих цаставиика у књижевности. — Г. Јован ПротиЛ у Земуну иозива на претилату на „Сличице из сеоског албума". Те сличице изнеће до десетак штампаних табака. Цена је књизи за претилатнике 50 новчића. Претплату и имена иретилатника ваља послатп писцу. Имена претплатника штампаће се. Новац се може дати и кад се књига, прпми. Књига ће се довршити за 14 дана. — Изашао је 8. број „Пчелице" поучно-забавног листића за старо и младо. У овом листићу донашају се одломци из радова наших одличних књижевника и из народ. умотворина; уводећи та.ко читача у пространо поље наше народ. књижевности. Чланци су приређени тако, да могу корисно поучити и забавити свакога, који год знаде разумно читати. Годишња цена је 80 новч. а излази сваког 15. дана у месецу. У препоруку лпста наводимо толико, да је за кратко време стекао иреко хиљаду претплатника. А и у јавним гласилима је повољно оцењен. Претплату ваља слати на адресу: М. Мевкхтс, кг. '2ир. §кокк1 паскогшк. Ве1оуаг — Нгуа^ка. Један разговор са назаренима. Норука високопреч. г.г. свештеницима којих се тиче. Има већ пуна два месеца дана, како сам своју књнжиц/ горњега натписа у близу 1000 примерака разаслао појединим нашим свештеницима, са молбом, да ми их изволе расејати по нашем народу. Па осим

„српски еион ^