Српски сион

ЈВ р . 38

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 595.

Пред апостол, гсад ое поје прокимен. Сподоби ме, Господе, да могу Са љубављу и достојно Твојих Апостола ироповеди смерно Послушати, јер од Њих су нама, Целом свету о срећи и миру Благе вести долазиле свагда! Откривењем тих речи Им, даћеш, Да се лепо научи, просвети Дух ми Твојом благодаћу, амин! * ГТо сзршетЕсзг читања пооланкце, Есад запојзг: ^лилуја. Теби сваку одајући хвалу, Неразделна Тројице пресвета, Оче, Сипе и Душе, кличемо С анђеоским редовима складио: Алилуја — и топло и жарко Молимо се, да исцелиш ббље, Слабости нам и душе и тела, Те да здрави певамо Тебика: Алилуја — као Богу своме!

Божанствена Тројице и вечна И препуна милости, доброте, Оче, Сиие и Ти свети Душе, Наш једини Саздаоче, Боже, Мудрости ћеш свима огшм дати, Који за то од срца се моле! Исправи нас, упути и чувај, Достојно Ти узносећи име, Алилуја да зовемо скупа! 0, Тројице, Господе преблаги, У Тебе су извори живота, Избави пас од вечите смрти И сподоби, да можемо с Твоји Праведници у станови рајски Алилуја запевати Теби! Триељива Тројице, у Које Милости је неизмерно многе, Нодари ми опроштење греха И удостој мепе, да наследим Бечно жиће у небесном царству, Алилуја да појем на веки! (Настаниће се).

РУКОВОДСТВО БИБЛИЈСКОЈ ИСТОРИЈИ НОВОП ЗЖТХ

Одио четврти, Дјела и учење Иеуеа Хриета од друге до треће паехе. (Наставак).

XI. Дјеловање у Галилеји и у околиц ! Галилејског језера. Избор дванаесторице апостола. Проповијед на гори и суштина новозавјетног законодавства. (јцтМш ти догађаји показиваху, е бјеше немогуће проновиједати јеванђеље у ЈуШ деји без запријека; с тога оде Христос опет у Галилеју на обале свог милог језера Генисаретског. И тамо, удаљен од бијесна фанатизма слијепијех приврженика иреживјела завјета, поче нотанко излагати начела новога завјета, — за разлику од старог завјета. Али да не остане проповијед гласом онога, који ваиије у пустиљи, требаше формално саставити кзабрани круг посљедоватеља, који одрекавши се све прошлости своје, мораху се сасвијем посветити новоме и послужити као зрно, из кога имаше да узрасте дрво новозавјетног човјештва. И зато учини то Христос најприје. У то доба иђаше већ неирестано за Спа-

ситељем народ, жељан да чује његове божанствене ријечи и да се корисги чудесима његовијем. Спаситељ, уморивши се проповијеђу, отигаао сам на једну гору и проведе ондје ноћ у молитви, припремајући се за велико дјело, које га чекагае сутрадан. И кад свану, дозва Христос к себи на-јоданије иосљедоватеље и изабра између њих дванаест ученика, који од тог доба иостадогае не прости посљедоватељи Христови, какви бјеху до селе, већ његови атсшоли т. ј. посланици, који примигае на себе обвезу да ће не само примати, већ и ширити ново учење. Он их изабра дванаесторицу, како би изабрани народ новога завјета имао такође, као и народ старозавјетни, дванаест духовнијех родоначелника или патријараха. Сви ти изабраници бјеху прави Израиљћани, а не незнабошци: или прозелите, ношто се имаше бага кроз потомке Аврамове рагаи-