Српски сион

!»р. 40. „СРПСКИ СИОН." С тр. 621

рист од тога, што нисам ја раван људима ни по уму ни по здрављу? А ево каква је: када је и сад у нас, кад сваки од нас злопати и осећа нужду у помоћи других, — богаташ у људима раденицима, а радници људи, али сиромашни, у богаташима и т. д., — кад је и сад у нас попустљивости и слоге мало, то шта би било, кад би ми сви и у свему били равни један другоме? Тада, како би можно било живити на свету? Кад од тебе, н. пр. и сад нема живота нико, при свем убоштву твом, због твоје тврдоглавости и гордости, то шта би било, кад би ти богаташем још био ? И даље, кад си ти при ограниченом уму тако вешт у разним преступима и безакоњу, то шта би изишло из тебе, кад би ти још обдарен бпо од природе оштрим умом и влапгћу почашћен? И с друге стране, кад ти и малим иметком пе умеш, не знаш уирављати како треба, то шта би било, кад би те већим иметком благословио Бог? Ти би и себе упропастио тада и друге на грех, на саблазан навео. Ето зашто Господ и даје свакоме и ума, и богатства, и све друго толико, колико је коме нуашо ради благе душе љегове, ради његове користи сопствене, евакоме према његовој моКи. — „Али ја сам, рећи ћеш, с тога и напрасит, што сам сиромашан здрављем; с тога сам и тврдоглав и намрштен, што сам несретан, остављен од Бога; с тога и успеха немам у делима, што сам лишен умних способнос/ги; а да ме је наградио Бог свим и свачим једнако с другима: тада би ми само и преостало славити и хвалити Господа и добра чинити свима и свакоме. На што би ми било тада лагати, варати, улагивати се, ненавидити, красти и т. д. ?" — Како се чини, и заиста је ово тако. Али — погледаш ли на живот л^удски — а ти видиш: сасвим нешто друкчије. Да л' је ко од богаташа н. пр. рекао: доста ми је, — треба ли ми ова ствар? Или, где и када не би било супарништва међу људима равноправним и једнако осигураним, — покажите. Бива пријатељства и међу њима, но колико траје? По хајд'мо најближе на ствар: Није ли Адам у рају био свим и свачим осигуран и опскрбљен од Госнода? Је ли се задовољавао он само овим? Зар не пожели више, — да буде Богом?? Или узмимо други пример: Није ли Јуда био обдарен од Господа даровима благодати св. Духа? И инакчза 30 сребрника нродаје свога Го-

спода и Учитеља. И кад је тако, то значи, да није недостатак ума, није недоста,так средстава и т. сл. узроком томе, што живимо, већим делом не тако, како би требало, и наша зла вол>а, беда и невоља није у томе, што смо обдарени ми другим даровима природе и благодаћу, него у томе, што и оним баш, што имамо, врло често не умемо да се користимо с поуком, и изливамо своје дарове то на будалаштине, то гадно их и срамно чувамо и — у том и другом случају још не знамо и не видимо узрока у себи. А други још размећу се тиме. што имају, — хвале се и горде се, — ко својим умом, ко богатством, ко другим чим, сасвим заборављајући, да и ум, и имање, и здравље с лепотом, и све, што имамо, није наше, него Божје и дато нам је од Бога за то, да бисмо све то употребили на славу имена Љегова и за благо ближњих својих. ПТт,а ли имаш, шшо ниси иримио ? — говори апостол Павле. А ако си иримио, шшо се хвалиш као да ииси иримио. (I. Кор. IV., 7.) Сваки добри дар , говори други Апостол, и сваки иоклон савршени од озго је, долази од Оца свешлости (Јак. I., 17.). „Али ипак, — рећи ће богаташ, ја сам се и трудио и радио сам, дакле могу и право је да стечем, да добијем" ; а учени: „шта ме је стало муке и труда, рећи ће, да себе изобразим?" — Тако је. Но зар није свакоме од нас дужност, да се тридимо и радимо? Апостол пише: ако ко не &е да ради, да и не једе (2 Оол. III., 10.). Трудом, дакле, гордити се не треба, не ваља. А што је најглавније: — од куд могућност управо долази човеку — да се обогати, или да се изобрази и т. слич ? Ко управља нутеве човечје ? Ти не ћеш да размипњаваш о том ?! Не, драги моји, нек говоре горди и охоли свију векова шта хоће, а ми као хришћани и синови с.в. нам Цркве православне да се не хвалимо никоме и ничим. А и на што? Шта је ту особитога, што си ти богат? — Земља је неразумна и од тебе богаташу: у њој колико је разних блага сакривено ? — Јеси ли уман ? Ах! А владати са собом не умеш! За што да се хвалиш, учини бол.е ево шта: јеси ли богат? — буди, слично Оцу небеском, хранитељем и бранитељем сиротих и слабих и сјај милосрђем својим на добре и зле, на пријатеље и непријатеље. — Јеси ли уман ? а ти просвећуј душевно слепе у славу Божју, учи