Српски сион

Б р . 40.

уму и разуму неразумне. Такова је воља Божја о теби. Али у таком случају од Њега, од једнога Бога и чекај похвале; а на што још од људи и у људима ње тражити и желити? Тако, браћо моја, да се трудимо и радимо вредно и неуморно сваки у свом звању и стању, у каквом је ко постављен од Господа, свагда и у свему са хвалом ка Господу за сва она У Мишровици, 5 септ. 1898.

добра, којима се ми користимо од Њега, и с љубављу к браћи нашој, к свима ближњим. Дате нам од Господа таланте нећемо сакрити, јер који сакрије шаланаш одузеЛе му се. Ва то, што је једнога део одвише мален и незнатан, то нека нико^а не ожалости и не растужи. И он у својој мери може донети другима корист. Мила је пред Богом усрдпосш свака. Амин. По руском Григорије А. Николи!, капелан.

ЧЛАНЦИ О ЗАБАВИШТИМА И Ј1 и најважнија упутства у погледу истих за општине и родитеље, а на име приправнице, учитељице и забавиље — са наставним градивом. По најбољим изворима написао Ив. М ПоповиЦ учитељ.

Најглавније из државнога закона у погледу забавишта. Свако деше, кад навриш 3 године, та док не буде туних 6, има се обавезно у забавишше слаши. Колика му је корист од тога, не треба ни реки! Онде се вежба у мишљењу, говору и раду, па — кад у школу дође, осећа се у њој као код куће. Одмах ће се распознати од свију оних ђака, којима је училиште нешто са свим ново. ЈГакше је и њему и наставнику с њиме. У почетку збиља је тако и тек додније моћи ће га даровитија деда превазићи. С тога су већ давно подизали такове заводе. У данашње време све их је више и далеко су бољи и савршенији. Често се овима погрешно придева назив: дадиљишше, у ком се негују деца испод 3 године. Славни педагог Јован Амос Еоменски може се управо оцем забавишта назвати, а Хенрик Песталоци и Фридрих Фребл стекли су доцније великих и неоцењивих заслуга но исто. Ова училишша за васиишавање и образовање мале деце у нас могу да буду оишта (комунална), или вероистоведна (конфесионална). Разлика је — дакле — као и код основних школа. Полишичке оишшгте у Угарској овлашЛене су само она ирва осниваши и издржавати, а друга црквене оишшине, или доброшворна друшшва, иојединци и ш. д. II ако се грађанским (иолитичким) оишшинама у нас не може дозволиши, да оне

вероисжоведна забавишша са свим издржавају, ииак им је слободно : иошаомагаши ове као шшо има и иримера — са око 400 фор. годишње. Свака вероисповест — без разлике труди се, да у својој средини конфесионална забавишта подиже, нолажући основ најбољег васпитања и образовања на религиозност и моралност, пошто се иначе наука вере односно прва и најосновнија знања из ове не би могла у забавиштима у довољној мери предузимати (тако н. пр. и прекрстити се) због деце разних вероисповести. Ово се већ и по себи разуме, те неје требе о томе опширније говорити! Како је издржавање тих завода и са знатним новчаним издавањем скопчано, то, да би се и конфесионални опет лакше одржали, дозвољено је, да родитељи за своју децу, која такове заводе походе, плаћати могу, што они радо чине, — обично но 1 фор. месечно за свако дете. сиромашнији пак 50 новч., а убоги ослободе се од тога, или за њих нрилажу разна племенита удружења и- добротвори. Но била забавишша овакова, или онакова, има се у њима неизосшавно и државни језик сшрого иредузимаши. Колико и шта се на истом захтева, прозборићемо овде ниже, где је наставно градиво наведено. Кад се где год шаково училишше оснује, дужносш је, да се шо у наиред јави кр. школском надзорнишшву дошичне жуианије.