Српски сион

Б р . 46.

„ СРПСКИ С ИОН

С тр . 723.

деје који су га распели, само кад се не бих освртао на римску владу, која би ми можда замерила ради хога. А Тадија нридода: Госиод Бог наш Исус Христос извршио је вољу Оца свог, и то учинив, узнео се к Оцу своме. Авгар настави: Ја верујеи како Њега, тако и Оца Његовог. А Тадија рече: И ја полажем руку моју на тебе у име самог Господа Исуса. У који мах то учини апостол, у тај мах је опроштен Авгар од болести и мука. Владалац се зач}'ди што се све онако збило, како му је писао Исус, јер га доиста исцели ученик његов Тадија и то без лекова и којекаквих трава, — и не само њега, него и сина му Авду, који је патио од костобоље, и који дошао беше до Тадије и пао на колена пред њега; а Тадија се помолио Богу и благословио га руком, те тако би Авда здрав здравцит. Овом приликом излечише се и многи други од грађана, и апостол творећи чуда проповедаше Христову науку. После тога рећи ће Авгар: што год чиниш, божјом вољом чиниш и ми ти се чудимо сви; но молим те да нам кажеш како је дошао Исус и како са то збило; кажи нам што за Његову моћ и откуда у Њега такова сила, којом је починио чуда за која, смо слушали. Тадија одговори на то: За сада не могу о томе беседити за то, што са,м послан да проповедам како да ме сви чују. Него скупи сутра твоје људе, па ћу им говорити о божјој речи и посејаћу у њих речи живота. Тада ћу им казати за долазак Исусов, како се то догодило, какво је посланство Његово, као и за што Га је. Отац послао; казаћу какву силу имадоше Његова дела; казаћу и за тајне, које је изговорио, док је на земљи био; казаћу и за власт којом је то свршавао, за Његове проповеди и за то, како је био понижен, мален и сиротан споља, како је сам себе понизио и умрво, како је умалио своје божанство и колико је претрпео од Јудеја. Казаћу даље, како је био разапет, како је сишао у пакао, ту развалио ограду што је подигнута од памтивека, па је после васкрсао и пробудио мртве који лежаше у гробовима од постања света; казаћу како је сишао у пакао сам, а узнео се к Оцу свом са толиком множином л>з?ди; казаћу како седи с десне стране Богу Оцу и како Га преузносе на небесима; казаћу како ће и опет доћи у сили и слави, да суди живима и мртвима.

Авгар изда заповест, да се сутра изјутра скупе сви мештани и да слушају шта ће говорити Тадија. За тим нареди, да се Тадији даде доста злата и сребра; али Тадија не хтеде примити рекав: како ћу узети што је туђе, кад сам се одрекао и онога што је моје"? Ето, тако огшсује Евсевије посланство Христово цару Авгару извршено по апостолу Тадији или Јуди. Ми ћемо још додати, да је том приликом Јуда и Авгара и његову околину обратио у веру Христову. Нема, даље, сумње, да је Јуда и на осталим местима чинећи чуда именом Исусовим, сличним успехом ширио науку Опаситељеву, те је за. то и страшно рећи, да је тамо, где нроповедаше овај аиостол, по недокучивој вољи Божјој, угушио данашњим даном благовест науке Христове мусулмански фанатизам, изузимајући једино кавкаске пределе, где луч хришћанства није ни данас угашен. Није наше да испитујемо тајне, недокучиве узроке, по којима Промисао Божји дозвољава сличне нримере. Верујемо, да ликовање силе вражије над хришћанством није дуготрајно, и да је близу време, када ће се сва племена опет вратити у крило свете Христове цркве. Теишмо се тиме, да ако је на местима. где апостол Јуда проповедаше, светлост науке Христове и угашена, да она у толико сјајнијим блеском светли на многим другим местима, а његову посланицу милиони хришћана са побожношћу читају и штују и данас. Шта садржи у себи посланица св. апостола Јуде? Њезин главни садржај састоји се у главном у ирепоручивању хришћанима велике предосторожности у општењу њиховом са људима развратног живота и опасних начела, који су се већ у време апостола почели красти у мирне општине хришћанске, наносећи им вреда својим лажним учењима и пороцима. „Љубазни!" овако почиње апостол своју посланицу „старајући се једнако, да вам нишем за опште ваше спасеније, би ми нотребно да вам пишем молећи, да се борите за праведну веру, која је једанпут дана светима. Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово осуђење и Бога нашега благодат нретварају у нечисготу, и једнога Господара Бога и Господа Спаса нашега Исуса Христа одричу се." Па за тим наставља: „Ово су незадовољни викачи, који по својим жељама