Српски сион

С тр . 724.

Б р . 46.

живе и уста њихова говоре поносите речи, и за добитак гледају ко је ко." Мало ниже апостол их назива и вели да су то људи: „јесењска дрва неродљива, која су сасушена и из корена ишчупана" т. ј. људи бесплодни који не носе никаква добра плода; „звезде лажне" т. ј. такове, којих тренутна светлост може за неко време и да заведе човека, али га после кратког времена остављају у највећој тами заблуде и греха; назива их „телесима који духа немају" т. ј. људима, који се наводе, не по узвишеним, духовним и светим наредбама Божјим, него по нагону својих страсти и грешних жеља. Апостол Јуда у својој посланици одмах таковим људима прориче и њихову страшну будућност: назива их житељима Содоме и Гоморе, посљедоватељима Каиновим, Валаама и Кореја и обриче им грозну казну о другом доласку Спа-

ситеља на земљу. Па зар таковим људима веровати и њима се поверавати 1 Не, вели апостол. А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вером и сами себе држите у љубави Божјо.ј, чекајући милости Госиода нашег Исуса Христа ради вечнога живота". Ево, у главним цртама садржине посланице апостола Јуде! Времема су данас друга, али не боља од пређашњих. Сличних људи, које апостол у сво.јој посланици описује, на жалост, имамо у цркви нашој и данас, па можда још и опаснијих од оних, које имађаше хришћанство до сад. За то, не скидајмо с ума св. речи наиисане апостолом Јудом, него чувајмо чистоту вере и пламен љубави Божје, која ће нас укрепити у искушењу и подарити милост Христа Опаситеља. С руског превео Жарко Ј. Попови&,

катихета.

О БИЋУ БОЖЈЕМ. ПРОПОВЕД ОХДА АВГУСТИНА ОД МОНТЕФЕЛТРА. С талпјанског превео Илија Шуманови!. (Свршетак).

И заиста, овај иоредак можемо расматрати само са два становишта, или: као систему за кона, или: као систему средстава, која теже за неким цил.ем, Стојећи на ирвом становишту, универзум нам се приказује као рацијоналан; стојећи на другом, он нам се предс^авља нровиденцијалан, јер је изражај интелигенције и мисли. Позитивизам негира ту интенцију и сврху, која универзуму мора да предлежи; по њему, тица што лети по небеском простору нема крила да лети, већ лети што има крила; -- ово је истинито, али сходно: тица лети што има крила, али уираво за то има крила, јер може летети. Но оканимо се тог иозитпвистичког резоиовања, иа погледајмо по целој природи; гледнимо бели крин што се раснупи у иролеће, те винову лозу, што се крене, па дозре и превија се под теретом свога слатког плода; у кратко, погледајмо све природне Феномене, па ће нам сви они беседити о једној интелигенцији, која све управља и све своди у своје праве границе. Још некад рекао је Аристотел: „Природаје дело интелигепцијс, која се нигде не буни." Па

н свака наука и знаност има своју „теодицеЈу као што је и свака школа храм где се говори о Богу, јер се говори о неком предмету, а свему је Он зачело. Но уза све то, ипак данашње модерне науке смерају да оборе храмове Божје. Па колико су успелИ у тој тежњи? Данашња чуда од анализовања, што управо сачињавају славу нашег века, спојепа су са ретком прецизношћу у истраживању, па инак: која је од тих анализа дошла до бића, Божјег? Госнодо моја! Кад је ваша знаност допрла до највећих тајана, живота, шта сте онда застали код тога доказа? ' Кад вам микроскоп показује листак у најунутарњијој његовој консттјукцији; кад вам га описује смежураног у зсмл.и, кад је Он, као да га мати завија у повоје; кад вам показује животни сок, угрејан од зрака пролетњег сунца, како се иење кроза гране и шаље свој излев ситним бисерним ћелијицима; када вам показује како се, мало ио мало, завија лист, и гледате сва она његова мала усташца, кроз која оп удише атмосФеру, те ири том себе храни, а около * Распрапа о божјој свеуправи.