Српски сион

„сриски еион."

(Ј тр . 72!)

звијездама Божјијем. Смрт његовог љубазног иретече говораше му и сувише јасно, е ее и њему нримиче кра.ј. Бура, што ноче бјесњети но иланини, вјетар, што хујаше т;роз богазе, узбуркано језеро прекривено заненушеном водом, лађа, што но носкакиваше и иодрхтаваше на узбурканијем таласима, а коју он иримјећаваше,

кад би на махове нробила мјесечева свјетлост овдје ондје кроз густе облаке — све се то за чудо нодудараше са садашњијем његовијем расположењем. Но на тој пустој нланинској главици, посрјед бурне ноћи, могаше он по-. лучити окрјену, мир и неизречено блаженство, јер ту бјеше он са Богом на само.

(Свршиће се).

ЧЛАНЦИ О ЗАБАВИШТИМА

најважнија упутства у погледу истих за општине и родитеље, а на име приправнице, учитељице и забавиље — са наставним градивом. По најбољим изворима написао Ив. М Поповић, учитељ. (Наетавак).

Наставно градиво. Школа се дели на разреде, а забавшпте на т. з. стенене, којих је три — по годинама гшхађања и по добу узраста и развитка. Уз посматрање предмета, што су око нас — у иољу и иначе — говори се о Богу као створитељу и старатељу, те се уче п најкраће и најобичније молитвице — као: „Боже помози!" — „Хвала Ти, Боже!" — „Благослови нам Боже јело и пиће!" — Хвала Ти, Госиоде, што си нас нахранио и напојио!" и друге. Уз то учи се прекрстити, а за тим: „Свјат Госиод Бог наш" и — на ком степену лакше буде — и молитва Господња Од иојања учи се: од 1 — 8. гласа васкрсни, прокимени, тропар божићни, цветни и „Вси јазици". Ако је могућно, нека се не остави ни 1. стих Аивросијеве химне: „Тебе Бога хвалим..." Где год не стоји изрично: шта је за који степен, разумева се, да важи за сва три. Говори се о родитељима и својти, што све иде упоредо са отгледном насшавом, из које се предузима: На првом етупњу. Пиле и квочка, маче, штене, прасе, ждребе и коњ, теле и крава (и млеко), петао, иас, мачка и миш, јагње, пуж, буба-мара, муха и комарац. — Пасуљ и грашак, трешња, јабука и крушка, кукуруз, мрква (шаргарепа), — висибаба, љубичица, ружа, маслачак — у самој ствари: цветна и хладовита дрвета и воћке. — Бода, со, камен, земља и несак. — Хлебац, земичка, сладор (шећер, овде и о бон-

бонима V напоменом о бојадисанима), — одојче. — постеља му и хаљине, дечје рухо, чешаљ, ожица, нож, виљушка, плитица (тањир), стакленица (чаша) и грнац (лонац, напоменути о чисгоћи и чувању, а у свези са подражавањем), свећа и пећ (самочување). — Делови тела и чулни органи, — одношај нрема родитељима, браћи и сестрама. На овом степену предузима се уз горње: о покретању, о најобичнијим и основним бојама — црвено, илаво, жуто, бело и црно —, о гласу, о најглавнијим деловима. У погледу облика: шиљасто*, оиггро. тупо, рогљасто и т. д. — Бруће и хладно, меко и тврдо, дебело и танко, велико и мало. Укус. На другом ступњу. Понављање, проширење горњега. Осао (магарац), свинче, овца и коза, голуб, гуска, патка, ћурка, врабац, ласта, чавка, шева, жабица крекетуша или ветруша (зелена), рибица, гусеница и лептир, мран и ичела. Добро је, да се у забавишном дворишту држи ма само питоми зец и који голуб, да се види, како се негују животиње. Грах и грашак, земљака (земљуника, кромпир), кукуруз, краставац, лук и коприва, од воћака са илодом заједно: трешња, вишња, јабука, крушка, шљива, кајсија и бресква, орах, лешњик и бадем, кестен, дуд, — рибизле, огрозд и ружа, — лубеница и диња (с наноменом о чувању здравља), — 1)урђиц, споменаК и дан и ноћ. — Кухињска со, жељезо и м§д (бакар, с погледом на чување од истог),