Српски сион

С тр . 738.

,СРПСКИ СИОН."

В р . 47.

устреба снажнија н боља храна, в) на исплаћивање нарочите иослуге, ако би таква затребала коме сиромашнијем слушаоцу у вријеме какве теже болести, г) на подмирење путнога трошка, кад који болесни и сиромашнији слушалац мора иоћи кући, или на друго које мјесто, ради лијечења, д) на припомоћ сиромашним слушаоцима за лијечење на страни, е) на припомоћи, које би се показале нужнима, ради предунређења обољевања сиромашнијих слушалаца и које ће се давати у виду нотпоре за стан, храну, одијело и сличио, а?) на приномоћ за исплату погребних трошкова у случају смрти којега сиромашнијег слушаоца богословије. 0 стању друштва извјештаваће се јавиост сваке годиие кроз извјештај о православиом српском богословском училишту карловачком. На основу одобрених правила и овлаштења од ЕБегове Светости проглашено је друштво св. Јована милостивог устројеним, 12. новембра о. г., дакле баш на дан светитеља, којега име друштво носи. Оно је иочело већ вршити и своју задаћу, благодарећи обилатом прилогу Његове Светости, Преузвишенога Патријарха Георгија, који је са прилогом од 100 фор. постао првим добротвором овога друштва. Као што друге цркве сматрају дужношћу својом, да се постарају за пошпуно издржавање онијех, који се за чин свештеУ Карловцима, 15. новембра 1894.

нички снремаЈу, Јер је то у интересу саме нркве, морала би и наша црква то исто својом дужношћу сматрати, па и испуњавати је. Но опа ту дужност не врши. На кад већ нијесмо могли, или кад нијесмо хтјели подврћи се тој дужности спрам подмладка нашег свештеничког, онда ћемо бар бити хришћани, па ћемо паше богословце потпомоћи, колико можемо, кад они сами иреузимају на се један дио наших дужности спрам сироманшијих својих другова. Ко је пријатељ младих ових Срба, што ће данас-сутра бити свештеници у православној српској цркви,' а уз то му Бог дао да може ближњему помоћи, нека се сјети, да у нашем богословском училинггу има доста синова сиротињских, који се још некако боре са сиротињом. док су здрави, али кад оболе, онда ни од куда номоћи немају, — нека се сјети, и нека номогпе. Времена су истина тешка, потребе су наше на све стране велике. ЗнаЈ'ући то и осјећајући то, не могу се ником поимеице обратити, ни еиископима иашим, ни манастирима, ии протама, ни паросима, ни чиновнику, ни трговцу, ни занатлији, ни спахиЈ - ама, ни великопоеједпипима. —јер Бог зна, гдје кога тишти. Обраћам се само вама, који љубите богословску омладину нашу, а имате чим да помогнете, ви помозите

»*

* Славна уредништва српских листова молим најучтивије, да читаоцИма својим о овоме позиву напомену.

За друштво ОБ. Јована милостивог: Прота Јован ВучковиЛ, пр. ректор богосл. училишта.

ОПШТИ ПОГЛЕД НА НЕХРИШЋАНСКЕ РЕЛИГИЈЕ. С руског ирерадио тт. р. јЗ.

Разноврене манифеетације религијозних тежња природне религије. Хришћанска је религија, по својој суштини, не само савез међу Богом и човјеком, него и савез нови, поновљени. Другим ријечима хришћанска је вјера сједињење налог човјека са живим Богом крсном смрћу Сина Божјег, којим, како апостол говори, лш 1шал1К1 нрикеджје во едино/их Доц-ск ко Отцоу (Јевр. 2. 18.). И

ова вјера — Чао савез међу Богом и човјеком — оснива се на откривењу Бога. човјеку, и, одржавана ис.тим откривењем, мора бити једна. — Али поред свега тога ми наилазимо у човјештву различитих религијозних манифестација, и знамо да су у човјештву постојале, а и дан данас постоје, различите религије. Но пошто, између свих ових религија, једна мора бити права и истинита, једна Богом