Српски сион

Б р . 47.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 739

откривена, то морамо сматрати на остале религије као на таке, које је сам човјек саздао на основу природног откривења, те као такове морају бити лажне и несавршене. За Богом откривену религију сматрамо хришћанство, а остале увригћујемо у природне религије, које се, без обзира на њихову многобројност и разлику, могу подијелити на три групе: а.) Незнабоштво; б.) Новојудејство и в ) Мухамеданство или Мусломанство. Незнабоштво. Обратимо ли пажњу на унутрашње богопоштовање незнабожачких народа, ми ћемо видјети, да ни један од њих није имао правога појма о Богу. Мисао о једном Богу замијењена је вјеровањем у многе богове; слава Бога н{тл'кнНаго и весконечнаго измијенила се вх модоки окразд Т/1*кнна чмок^кка н птицк и четкероноги, и гадх, и у опште у ствари и предмете ограничене (Рим. 1, 23.).; на посљетку, појам о Богу до крајности је наказан вјеровањима у богове и божице с таким наранственим недостатцима, којих би се и човјек стидио. Отуда двије главне врсте незнабоштва. Оно је, или натурализам објективни, управљен на спољашњи свијет, или натурализам субјективни, уирављен на унутрашње психичко стање човјеково. Једни обожавају поједине иредмете у њиховој видљивој, чуственој форми, као што се показују самим чулима. То је најгрубља форма обожавања природе, тако звани Фетишизам. 1 У фетишизму могу бити предметом обожавања природнипојави, почињући од камена, а завршујући сунцем и звијездама (авк-оШпа или сабеизам. 2 Други обожавају оне исте предмете и појаве, које споменусмо у фетишизму, али им дају други и виши значај. То је ступањ шаманства или символизма, стуиањ, на ком се појављује култ демона (скетопоШпа), то јест, обожавање неких тајних сила у неком предмету или појаву под-обликом духова. 3 1 Фетишизам долази од португалске ријечи „ГеНззо" и значи: најприје „чарање", па за тим „кумир", коме се одаје божанска почаст '' Ријеч „сабеизам" изводе од Сабејаца, некадашњих станонника Сабе, главног града у данашњој арапској провинцији Јемен, јер су, говоре, они први почели обожавати свјетила. Други је изводе од јеврејске ријечи „двеба", „цеба", „саба", што значи: сила, војска. 3 Грци обожаваху „живо св. камење"; Миеирци св. животиње.

Трећи обожавају нрироду под обликом једне опште силе, која је свуда разливена и све прониче; престављаху божанство, као душу свијета, која све оживљава и све себи потчињава. — Ово је највећи стуиањ обоготворења спољашње природе, до ког долази незнабоштво тек у каснију епоху своје историје, заједно са развићем философије. У овом стуињу божанство добива свеопшти и апстрактни карактер, али за то ни духови, ни предмети, ни иојави не губе ни у овом ступњу свога значаја, јер се сматрају нижим божанствима. Исцрпивши незнабошци област појава и предмета спољашњег свијета, они најпослије приступају обожавању својијех сила и сиособности (натурализам субјективни). То је онај познати антропоформизам. У њему се божанство прерађа у живо и лично, али коначно и ограничено суштаство — у човјека. 4 У кратко, да кажемо, нема ништа ни у свијету физичком, ни у свијету психичном, што незнабошци нијесу обоготворили. Они су обоготворили све и сва само не дођоше до вере у једног истинитог Бога, по образу којег су и створени. Онољашње богопоштовање незнабожаца преставља нам се такођер мрачним и грубим. Не говорећи о обредима сујевјерним и без икаквог смисла (врачања по лету тица, по снововима, но диму, по воштаним фигурама, но унутрашњости жртвених животиња и томе сличном; к овоме можемо убројити: разна прорицања, обмане и слично), прећи ћу на страшне и нечовјечне обреде и на обреде бестидне срамне. К првима припадају: а) нринашања људи на жртву, за која нам посвједочавају достовјерни писци, да су се употребљавала код многих незнабожачких народа, као код Оирјана, Феничана, Арапа, Египћана, Картагињана и других африканских народа ; код Индијанаца, ГГерсијанаца и других азијских народа; код 4 Вјерни докази овога незнабожачког многоботтва находе се: 1.) код невпаб. писаца: у Омировој Илијади (1. 428, 609, 611.); у Иродота (Тл1>. 1, 131. 144.), а особито у Цицерона (Ае паШга Зеогша — I, 12; 111, 15. 16. 23. 24; с1е 11, 8; СЈиаез! Тизеи1. 1, 12. ЈЗ) и Плинија (Ш»(;ог. па1. 111, 5.); 2.) код црквених отаца: св. Атанасија, св. Григорија Богослова и многих др.; 3.) код новијих писаца, н. пр. код Рајнхарда — у А1јпз8 с!ег (тевсМећЈе с1ег Епа(;ећип§ ши1 АивћИДппе <Јег геП^оаеи Мееп и код многих других.