Српски сион
„СРПСКИ СИОН."
теља и ту је и основне школе свршио. Гимпазиске науке свршио је у Новом Саду, а богословију у Ср. Карловцима. Као свршени богослов учнтељевао је у Грку од 1842—1845. год., где је за то време стекао општу љубав и поштовање од Грчана и нредпостављене му власти. У Грку је био ироизведен за ђакона и пресвитера и додељен за помоћника ироти митровачком Јефти Ивановићу, а после Иванићеве смрти био је номоћником и проти Урошу Милутиковићу, до 1846. год., које буде ноетављен за пароха у Јарку, где је до смрти своје — више од 40 годпна служио и нослужпо св. цркву и народ му Богом поверени часно и нримерно. Док је био у снази- чесго је иа служби Божјој ироповедао реч Божју и учио народ свој и утврђивао га у вери ирадедовској; но не само у црквн, него и свугде, где му се дала нрилика, учио је, унућивао и саветовао иарод на добро, а што је учио и говорио, то је и животом својим иосведочио, јер „Добар пастир ,јер што каже ином И сам својим потврђује чином!" Такавје био покојник узор свештеник и пастир сло-
веснога стада Христова.. - Покојник је био врло благе и тихе нарави и свакоме је био драг, мио и љубазан тако, као да им је рођенп отац. Сви су га љубили и ноштовали. Митровчани и данас причају о доброти његовој и служби му у Митровици док бијаше, — ие могу да га се нахвале. Редак је данас, врло редак такав свештеник, какав беше поп-Милош Петровић. На онелу 18. новембра о. г. иосле свршене св. литурђије (било је са окр. протом 16 свештеника и 1 ђакон) опростио се са покојником и узорсвештеником капелан нротопресвитерата митровачкога Григорије А. Николић. Како је био л^убљен и поштоваи, сведочио је и силан свет, који се сабрао да свога љубљенога оца и узор-пароха одпрати до вечне му куће — у цркву небесиу. Иза покојника остала је неутешна супруга н унук. Нека ти је вечан помен међу браћом и у народу, врли трудбениче и узор-свештениче, оче Милоше! Својим благим и мирним животом и радом у винограду Госнодњем заслужио си оне речи Господље: слуго добри и верии, уђи у радост Господа твојега! Г.
ОПЛАСИ.
А(1 К. 771/621. ех 1894. Е Д И К Т. 185 2-3 Услед бракоразводне молбе Стевана Лерина из Вел. Радинаца против супруге му Јулијане Лерин ро1). Плавншћ сада непозната боравишта — позива ее овим речена Јулијана, да у року од 6 месеци, рачунајући од првог уврштења едикта овог у новине, консисторији овој или сама личио предстане или место садањег нребивања свога нријави, пошто ће се иначе нротив ње поведена бракоразводна парница и без ње окончати. Из седнице архид. консисторије, држане у Карловци 11. (23.) новембра 1894. Архидијецезална консисторија. Бр. Шк. О. 68. 1894. С Т Е Ч А Ј. 180 н-з Како јс учител. Милан Кириловић преминуо, отвара се стечај на једно место сраског народног, учитеља у Старом Вечеју. Плата овога учитеља биће годишње 500 ф. а. вр ; за станарину 150 ф . или — евентуално — слободан стан, ако га општина буде имала на расположењу; за свој и школски огрев 52 ф . 50 н.; у име школске послуге 40 ф , за паушал 12 ф . 60 п. и за предавање у иоФториој школи кад буде на реду — 50 ф . а. вр.
Дужност је овог учитеља, да предаје све законом нронисане предмете у оној школи и разредима, који му буду додељени; а осим тога, да и у цркви за иевницом по реду поји. Рок стечају излази 15. (27.) децембра о. г. закључно. Молиоци треба да имају у сваком погледу закониту квалиФикацију, те да у смислу министарске наредбе од г. 1885. сведоџбом докажу, да су оспособљени и за предавање мађарског језика. Молбу са сведоџбама ваља иослати председништву месног школског одбора. Из седнице школског одбора српске православне цркв. ошнтине у Старом Бечеју 2. (14.) иовембра 1894. Јован Михајдовић Мита Ражановић перовођа. потпредседник шк. одбора. С Т Е Ч А Ј. 189 Па српској осповној четворо рааредној всроисновсдпој мушкој школи у Св. Петру (Торонталска жупанија) уиражн.ено ,је учитељско место, на које сс овим стсчај отвара. Са истпм местом скопчана је плата: 360 Фор. ав. вр. у готовом новцу, што се у мссечним ратама тачпо у напред издаје, и 30 кибли жита. Дал.е: 20 Фор. годишње за пофторну школу и 20 Фор. годишње за иеровођство и во-