Српски сион

ВР. 48.

оно „Јованово крштење", ко.је је Самуило Хенрик Фрелих, оснивалац назаренства, овако обележио: „ЈоваНово је крштавање претходно спољашње прање душе, у колико је она заражена пређашњим гресима., и савести, у колико она грешника, оптужује и осуђује".* Још је он прозвао то крштење „крштењем нокајања" (сНе Таи^е Дег Ви88е) и рекао је за њега, да оно нема характер унутрашњега очишћења духа од прародитељскога греха који се не може спрати водом, него се мора сажећи огњем. После тога акта наши назарени заиста и нриступају том сажизању грехова огњем, или да се послужимо и овде термином Фрелиховим: „крштењу у Христу". И крштени и она-ј, који га је крстио и сви они побожни верни, који су,. горко уздишући и бедно јецајући са обале посматрали то чудно збитије, подигну се наиме, и врате се тајанствена хода у „молитвени дом" (и тако радо називају сво.|е зборнице) Ту сад старешина — свакако опет под извесном церемонијом — призива на новокрштенога Духа Светога, и то је дакле то „крштење у Христу". Бране пак то своје „крштење у Христу" — у својој недозрелости — нарочито са 14 и 15 стихом из 8. главе Дела Апостолских. Фрелих тврди за тај начин крштења, да се у њему опрашта вернима не само стари грех, него се у њима искорењује и са.ми грех, те они од тога часа бивају са свим чисти. Он надовезује, да „крштењем у Христу примају верни својство, да буду добар плод Божји, јер тиме примају они божанствену природу Христову, која се показује и у потоњим искушењима, где ју не може ништа савладати, него свугде она побеђује".** За тим чудним послом бива новокрштени одмах и причешћен, а када се и то свршило, тада ће збор „браће" и „сестара", на челу са сгарешином, отпевати из познате „Харфе Сиона" до две песме, којих је, како садржина, исто тако н арија јако характеристична.*** * 8. Н. Б 1 г о ћ 1 ] оћ, (Ие ЕггеФш^ <Јез Мепгоћеи (1ш'ећ и«8 Ва<1 <Зог Шес1ег§ећиг(; шкЈ сИе Егпеиегип^ <1ев ћеШа;еп Стедз^ев. Е1пе аоћгШтааз^е ЕгбНепт^ ићег ЛЈе ТаиГе Јп Сћт(иш. /дјпоћ. 1847, стр. 83. — Н иди извод иа тога дела у мојој књизи „Назарснетво . . стр. 81 — 87. ** Бје ЕггеНип^ с!ез Мепвећеп..., стр. 84. ***В иди: Фрелихову работу: Кеие КЈоизћагГе. Ешебатт1ип§ уоп 1Ј1ес1еп1 шк1 безапдеп Шг сПе Сгеше1пеп <1ег Шаи-

СИОН - Отр. 755.

Када наведем овде још и то, да сваки онај, који је жељан да постане крштеним, дакле правим назаренцем („брат", ге§р. „сестра"), мора пре свега да положи пред већ крштенима три испита, са питањима нарочито о причама Христовима (које мора и „тумачити"; последњи је испит „најстрожији") — онда држим, да сам казао све, чиме сам, за сада бар, могао доиунити своју књигу у питању о крштењу назаренском. Друга се моја допуна тиче обичаја назаренскога при погребу. На стр. 140 и 141. моје књиге имаде наиме опис такога олучаја, и ја и данас држим, да је тај опис прилично веран. Али сам овом приликом рад да саонштим једну њихову песму (дабогме, опет из „Харфе Сиона". и то с натписом: „Небесна домовина"), за коју сам тек доцније дознао, да је они, скоро при сваком погребу, певају, пре него што ће мртваца понети од куће. Та песма (као скоро и све остале у тој збирци) није баш бог зна каквога кова; али она доста добро црта верску сладостраст и скоро непојмљиво самопоуздање оних, који је певају. Каква само разлика, каква велика разлика између наших стихира при опелу и назаренских песама при сличном случају. Док се ми над нашим покојником молимо Богу & еже мрости* тиса е/и$ кслм<о/и8 г1(игр'кшенТм колнол«5> же и не15олиол»15, или мкш дл Г фсподк К огх оучи= нитх д8ш8 еги) нд -кжЈ пракеднж о^покоаијтса ; док се над њим тужно разлеже оно: плачВ и ридак>, илп нам до дна срца продире онај позив: прТидите, посл'кднн н^клоклни дад1шж кратТе оул ^Јрпмл |8 ... (та и сам је Христос плакао горко над Лазаром) — докле нас, кратко речено, поглед на смрт доводи до горких рефлексија о нипггавилу човечјега живота на земљи, али дижући нас уједно и синовљом надом до правосуђа Божјега; дотле у назаренца ћеп(1еп 1 Сћг181о, ау •-Јмај -Јован ЈосаиовиН—Ђорђе РајковиИввц преводу: Нова Харфа Сиопа. Збирка но.јања и славоиоја аа скупштино всрујућих у Христа. Друго, поирављено издање, у Н. Саду, срнска штампарија дра Светоаара, Милетића, 1886.; -- иојањс двадесот треће, стр. 31 и 32. — Ја сам тај Фатални носао г. дра .Товановића као пашу стару „јавну тајну", изнео нрво у једиом подлистку „Браника" (бр. 80. од год. 1892.), а после и у примедби на стр 150 — 152 моје књиге. Но наш опенчани иесник ни до данас није покушао, да сперс са себе ту опаку љагу. Ако му је мала моја незнатна личност, бар замашај питаша не би требао да багателише.

„ОРПСКИ