Српски сион

С тр . 756.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

жста та бедна јава као да буди баш противне, безбрижне и веселе осећаје. Но како и да не. Та, Боже мој,нашиназарени знају, да је тамо код Исуса све славно и блажено, тамо нема ни смрти ни греха, и што је још понајглавније — тамо ни сотона не влада више! Тамо се разлеже весела свирка харфе небесне и сретају душу назаренску песме радосне! Ко би ту дакле и могао плакати и ридати, а не раздрагано певати и кликтати, када они већ за сигурно знају, да је душа њихова покојнпка одлебдела, ама никако на другу какву страну, него баш кроз двери самога горњега Јерусалима, који је међутим како то они причају, од злата зидан! ? Најзад имам да наведем још неке особине назаренске, које би ваљада још понајбоље пристале уз оне ситнице, што сам их навео у последњему ставу на 110 стр. моје работе: Када се два назаренда сретну, може се ласно приметити, како они, и један и други, непгго мич^ са својим уснама. То није ништа друго, него неки тајанствени поздрав њихов. Ја сам међутим и то докучио, да они тада шанћу речи: „Христос по среди нас". Они ће увек радије рећи „Господ", него „Бог". Жатер Божју не називају Мајком Божјом, него махом Мајком Исусовом, тврдећи, да Бог

тек није могао имати матере, када је он створио све. Дивљач убијену или ма какво друго, из пушке убијено живинче, они не једу. Назарен, чим што хоће да једе, дужан је помислити на своју греховност, и уздахнути што дубље. Најкраћа им је молитва при јелу: „Благослови Господе — благословен јеси". Када дођу један другом у госте, те ред наведе и на вино, они се тада неће ни за живу главу куцати, нити ће ту смети пасги каква здравица. Девојке њихове не смеју носити минђуше. Ако је мати прешла у назарене. она ће својим девојчицама већ и сама .скинути та,ј мали украс; но је-ли прешао у назарене отац, а мати не, онда он нађе какву назаренку из комшилука, која ће већ знати, како ће се доближити његовој ћерци и скинути јој са уха ту страшну ствар. Разуме се, да такав поступак онда не може проћи без буре. Може бити, да би се дало још много штошта сличнога нанизати из живота наших опасиих секташа; али ја за, овај пар већ не располажем више никаквим новостима — и наше свештенство, и ако их свакако знаде још у изобиљу, некако неће у овом мом подузећу да ми иритекне у иомоћ ни са једне стране Владимир Димитријеви&.

БЕСЕДА СВ. ЈЕВРЕМА СИРИНА. (0 развра^ености обичаја.)

Као што коњ, ударен мачем, долази у беснило и збаца са себе коњаника, исто тако и човек, заражен пороцима, упропашћује душевну снагу, пада у гњилост, а из гњилости у сваки разврат и унронашћује себе. Ако когод пође у град, који је далеко до тридесет миља, На пређе двадесет и девет миља, а једну миљу не пређе: то он не може казати, да је свршио срећно свој пут и да је стигао до града. Или, ако ко дође у једанаести час да ради у винограду, то ће добити и он награду исто онакову као и они, који су цео дан радили; а ако он неће да ради ни то кратко време, већ почне малаксавати и све, што .је успео да насади, отпочне откопаватп и вадити, то он неће добити никакве награде (Мат. XX.

1 —16). Јер Спаситељ наш Господ ИсусХристот је сам казао: „пртрп^кккш до конца, тон спасенх вВдета" (Мат. X. 22.) а на другом месту говори: „никтож« козложк р8к8 ско10 на рлло, и зрл кспатх, оупрлкленх естх кх царсткш Иожж". (Лука IX. 62.) ЈГотова жена, која се осврнула, била је иретворена у стуб од соли. А за тим и Апостол вели: „што је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем " (Фил. Ш. 13.) И тн, љубљени Хришћанине, снажи се, подноси и трпи. Јер „лирх сеи прЈрдитх, и појјотк еги>: а ткорди кол^о БожТн>, пршмкаетх ко В'кки а . (1 Јоаннг. II. 17.) Сви смо ми у овом свету дошљаци и странци. Ако непрекидно почнемо у њему радити и испуњавати све заповеди Божје, то