Српски сион

Б р . 48

„СРИСКИ СИОН."

С тр . 757.

ћемо безузловно дримити награду. И тако, љубљени брате, буди трпељив; јер је казано: „кх терггкнш кашел^х стажитј д8ши елша." (Лука XXI. 19.) Енох, који је родио Матусаила и иоживео две стотине година, угодио је Господу (Бит. V), а ми и за ово кратко време нећемо да се потрудимо, да му угодимо. Оснажи се, јуначки се одупри опасним мислима и свагда говори са Апосголом: „Хр«ггоки С()<кпа)(са : жик8 ж« не ктол»8 аз&, ио жикјтх ко лш^к ХрУстосх" (Гал. II. 20). „Клл, во иолћза челок-кк^, Л1'|'ра беск прГижрА« фетх, д8ш8 же скојо Жтфетитх; или что д<»тх чмок-ккх излгкннВ за д8ш8 скои>" (Мат. XVI. 26)? „О^клонитесА о г гх лш"к л8какн^ 10цјVи, и нспк.1тан5 запок-кди Богд л^оегц;," (Пс. СХУШ 115) а Еклезијаст кличе: „с8ета с8стстк'ш, и скачккла с8етл." (Екл. I. 2.) Па у самој ствари, зар није то сујета, што ја сав живот свој проводим у нословима, бригама, а после смрти моје све то остаје другима, а ја се иодвргавам бесконачним мукама? Зар није боље

за мене и корисније, да се промучим за Бога, који ми обећава живот вечни и све оно: „и^же око не кнд'к, н оур не слмнм и на сердце челок^ккВ н» кзмдоша" (I. Кор. П. 9.)? Љубазни брате, „л»8жаисА, и да кр'кпитсА сердце ткое, и потерпи Господа" (Псал. ХХУ1. 14.) и ти добијаш мирни свршетак. Онде ће се сви светитељи зарадовати твом спасењу, онде ћеш се ти упокојити у недра Аврамова са убогим Лазарем због тога, што сн и ти тако исто трпео беду и сиротињу, подносио напасти, јаде, нрезирање и неноштовање. Тамо ће те примити с радошћу иод вечити кров, где нема ни јада ни уздаха. Онде ћеш ти видети живот, и светлост истиниту; онде ћеш видети лицем к лицу наду нашу, Искупитеља душа, наших, Исуса Христа, Дара славе, и срце ће се твоје обрадовати, и ту радост нико неће одузети од тебе. Господ Бог да нас сачува и да спасе све нас; а Њему и од свију нас нека буде слава у све векове. Амин. (Орега Ерћг. раг. VIII). Превео Александар Иурчи!,

свештеник.

ОПШТИ ПОГЛЕД НА НЕХРИШЋАНСКЕ РЕЛИГИЈЕ.

С руског прерадио 71. р. јЗ. (Свршетак)

Ново јудејетво. ИОГЛЕД НА НОВО ЈУДЕЈСТВО И ЊЕГОВО ИОРИЈЕКЛО. Под именом новојудејске религије разумијева се не она религија, која је дана Израјиљћанима преко Мојсија и пророка, и коју су исповиједали Јудеји до доласка Месијиног, него она религија, коју су они сами измислили, уклонивши се од истинитог духа Мојсијевог и иророчког. — Она се образовала из старих начела Богом откривеног јудејског учења и из начела незнабожачке религије и философије. Кварење Богом откривене јудејске религије почело је у вријеме ронства вавилонског, које вријеме било је најкритичније у историји јудејског народа. Народ тај иостигле су тада биједе, каквих он нрије није искусио, и које су му пријетиле, да ће га истријебити са лица земље. У та-ком случају Јудеји се ухватише закона, кога су прије непрестано нарушавали,

и, у вршењу њега, виђеше једино средство свога спасења, — своје биће ил' небиће. Ухвативши се за закон, учили су, да они до сада, не само да нијесу вршили, него нијесу ни схваћали закон, како треба, и да је баш Јехова ради тога и разгњевио се на њих; да у напријед треба друкчије схваћати и вршити закон, него што је било до сада; да ће их само под тим увјетом Јехова, ио ново помиловати. Под упливои таких. идеја појавише се, наравно, различита тумачења закона, цијели кодекси правила, која су вјештачки била изведена из закона, и удешена за све могуће одношаје живота и за све случајеве у животу Јудеја. Ова тумачења и правила саставл,ена су под упливом фантазије јудејских законоучитеља, и под утицајем незнабожачке религије и философије с којима се Јудеји, услијед нромијењених околности своје историје, сад.хоћешнећеш морадоше упознати.