Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 48.

Разумије се само по себи, да такова тумачења и правила могоше само нарушити и нагрдити старо, Богом откривено учење, а међу тим у очима Јудеја она изгледаху важнија од самог учења, и мало по мало са свијем га замијенише. — Из њих је поникао, као плод крајње сљепоће разума човјечијег, разума грубог, тако звани „Талмуд" и „Кабала", који су замијенили књиге Мојсијеве и старих пророка. У тим књигама налази се толико странога, толико грубости и противурјечја, да је заиста невјероватно, како су Јудеји могли вјеровати у слично, и како могу други сматрати то за свештене истине, за истине, којо се побити не даду. Такова су: У теоретичком одношају, причања,: а) о сведневном Божјем забављању; 1 б.) о цијели, ради које је Бог свијет створио; 2 о Месији п о условима његовог доласка; 3 г.) о васкрсењу умрлих Јудеја у долини Јосафатовој, 4 и т. д. У наравственом пак: а.) основни закон о Одношају човјека к ближњему: „свако добро, које Мојсијев закон прописује, и свако зло, које забрањује чпнити ближњему и брашу, треба, говори се у Талмуду, појимати само у одношају к Јудејима;" б.) иоглед на остале народе: називајући их народима нечистим и 1 „Бепт <Ио1т1 (ЈПоЦШе (гез ћогаа 1е§1 кћаћткПеае (Из<-еп(Зае јтреп^еге, е1 1оЦ(Зет оит р1зее БеуЈаЉап 1и(Јеге; <1ио11сПе оћ ехсШиш 8оИтае е! (ешрИ 1асптаг1, е! Мезајае уеп1иго шопзкгозит сопујујит рагаге . . . е4 сае1." Потанко гл. код Ваиш. МагИпшп, и у Хр. Чт. 1834. 2 „Бог је створио свијет једино ради тога, да би у дјело привео закон обрезања." Јепр. секте у Русији, Григоријева стр. 95. 3 Тепеп! аН<]1п, Меззпип јаш аДуепЈззе е! уе1 ш ћог!о Кс1ет сарППз (етјпае П^аћтт, \'е1 Котае иНег 1ергозоз, Лопес ЕПа јпапдигекпг, уо 1 111 аНо шсег(о 1осо тогагј. . . , е( сае(. Них^огГ - с!е 81па§о§'. ЈиД. 1. 50. 4 Талмуд. „Трупови Јевреја, који су уирли ван Палестине, доваљаће се као бурад кроз подземне дијеви у долину ЈосаФатову. Анђео смрти ускрснуће трунове Јевреја, ударајући их налидом по устима. Сваког, који на тај начдн добије свијест, нитаће анђео ва име и сваки мора казати своје име стихом из библије, у коме прво и последње писмо одговара првом и носљедшем писму записаног имсна С тога је нужно памтити своје име што боље, и за живота наћи нотребити текет и барем један пут на дан ноналљати са својим молитвама. Кад ускрсну Јевреји Гдруги народи неће ускрснути), онда ће се усноставити Јерусалим и храм, све жртве и сви обреди; најпослије зацариће се Месија и царевиће видљиво и славно с вјерним Израјиљћанима 1000 год. Послије царства Мссијиног наступиће небесно, које ће вјечно трајати" и т. д.

Богу мрским и противним, с којима Јевреји | не смију не само сгупати ни у какве родствене везе, него не смију сгупатн ни у оиштење, особито у иввјесне неке дане. 'Галмуд учи даље, да ЈевреЈин може, а да му се у гријех не упише, прекршитн заклетву, коју је с једним иноверцем склопио; може га варати, па и убити, и то ради тога само, што дотични не прпнада Јудејству, као ,и ради тога, што сви иновјерни народи, доласком Месијиним, биће истребљени, или ће се сјединити с Јудејима тако, да ће и сами иновјерни цареви ностати слугама, посљедњему из Израиља; 6 в.) учење о средствима оправдања: у Талмуду каже се,- да — како првородни гријех, тако у опште и сви грјеси — могу бити изглафени и уништени кроз строго исиуњавање свих нрописа обреднога закона. Из овога се види, да су Јудеји искључиво предани својим обредима и то тако, да, по ријечима једног ученог Јудеја, за Јудеје вјера не постоји, него само закоп, то јест обреди; 6 и те обреде Талмуд је уздигао на степен догмата. У најновије вријеме породио се у Јудејству нови, ирије нечувени, правац, који можемо назвати рационалистичким или реформаторским;"" коме је цијелЈ да, акб не са свијем нромијени, а оно да даде смисао старо-Јудејству, које се већ проживљело. Правац овај највише се развио у Њемачкој и Француској, а стоји у свези са сувременом науком. У онште Јудеји новога правца проповиједају нове назоре о својој религији, у којима је тешко распознати оно Јудејство, које ми видимо и знамо. По назорима њиховим, суштину Јудејства сачињава, у теоретском погледу, јединство и духовност божанства, а у ирактичном, учење о једнакости, братству, љубави и слободи. Кад се сви народи, уче они, сложе с њиховим назорима, тад ће доћи Месија, т. ј. настуииће епоха вишег моралног развитка човјештва. Исус из Назарета ироповиједао је чисту науку и једног Бога, али он није тај обећани Месија, није Бог, и ако се називао Богом и сином Божјим; то је он учинио у оном смислу, у ком се могао назвати сваки Јудејанин. Ученици и посљедоватељи ученика, Исуса Назорејанина, они иоква5 Мозез Меп<1о1зон, — Јегиза1еш оДег ићег геН^бзе Масћ( ипЛ ЈиДепсћиш. ОГеп. 1819 8. 128. 8 Хаје Адам — Авраама Данижга, Вилна 1826.