Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 759.

рвше и измијенише његову науку, удесивши је ирема појмовима незнабожаца. Шта дакле да се рекне о овом новок јудејском гледишту? Ми смо већ рекли, да је тешко распознати оно старо Јудејство у новом гледишту учених равина, а то исто морамо казати и о њиховом гледишту на хриигћанство, о ком они говоре, да није оно, које ми из Јеванђеља познајемо. Нити Јудејство нити хрингканство нових равина није исторично нраво Јудејство ни хришћанство, већ Јудејство идеално, а хрипЉанство од њих сковано. И као што Јудеји, да преставе висока савршенства Јудејства, историчка факта изврћу у мите и алегорије, тако, да оправдају своје гледиште на хришћанство, они игнорују најважнија факта из јеванђелске историје и најважније тачке учења И. Христа. Мухамеданство. Мухамеданство (муслиманство, Ислам) јест религија, коју је у УП. вијеку по Христу основао и распрострво у Арапској Мухамед Махомет —, рођен 571. Мухамедансгво признаје једнога Бога, створитеља и иромислитеља, бес-мртност човјечију и будући живот за гробом са наградама и казнама. 1 Али ове здраве појмове о Богу и његовим својствима, истине о а-нђелима, многе наравствене заповједи и многа историчка причања, која су изложена у Алкорану, 2 позајмљена су из свештених књига Отарог и Ново]' Завјета, што потврђује пози1 „Послије свеопштег суда сви невјерни, Јевреји и хришћани, заједно са џиновима бићс нодвргнути вјечним мукама у геени — аду. Оии ће се псћи на' в.јечној ватри коју ће непрестано подјаривати, да гато Ооље гори; кад изгори једна кожа, даће им се друга, да јаче осјећају болове; осим тога уједаће их змије огромне као планине и скорпиони, кодик оседлане мазге, а еврх свега биће их анђели мучитељи усијаним жељезним батинама. Све ово биће тако страшно мучно, да би они вољели дати два пут толико, колико садржи небо и земља, само да се избаве адских страдања. У највишем одјелу геене (има их 7.) биће мучени грјешни Муслимани, али не вјечно, јер ће, посредовањем Мухамедовим, бити приведени у рај к осталим праведним Муслцманима, гдје ће се заједно с њима вјечно иаслађивати рајском утјехом, и т. д " Еоран ' Ал-коран (коран значи „читање", а чеетица „ал" одговара Француском „1е", њемачком „Лег") то је књига, у којо.ј су сабрана сва тобожња откривења Мухамехова, која јс састављена од Мухамедовог пријемника Абубекера и састоји се из 114 сура или глава, а свака од њих има свој назив; човјек, крава, Јосиф , мрав и т д. и нодијељена је на неколико ајата или стихова.

вање самог Мухамеда на те књиге; а друге алкоранске истине или су позајмљене из старе арапске вјере, или су измишљене од самог Мухамеда. Прве врсте истине имају своје пуно достојанство, но оне принадлеже божанственом откривењу, а не Мухамеду или алкорану. У том алкорану налази се хришћанско учење о јединству божјем, али дакако са особитим колоритом, 8 који одузимље сваку цијену разумном учењу о Богу п ириближује мухамеданство пантеизму. Ријечи Мухамедове: „Нема другог Бога осим Бога (ла алах ил' алах)" не утврђују јединство Божје. Бог је, по алкорану, само чинбеник свега што постоји и једина радећа сила у свемиру, а сва створења његова, почитвући од анђеда па до чов.јека, до дрвета и камена, све садање и будуће у свемиру, напријед је одређено Алахом и зависи од његове безусловне и самовољне одлуке. Алах је једном ријечи тип источног деснота, који ради све што му се прохтије и само за то, јер му се прохтјело. Алах произвађа добра и зла, удише у људе благочашће и безумност. Он је створио мноштво џинова (духова), које шиље невјерним каурима, -да их на зло дражи и т. д. Из овога, се види. да су свијетле истине сми.јешане са заблудама и баснама; а ово само и принадлежи алкорану. Надаље у алкорану се говори, да су Аврам и Исмаил саградили храм у Меки; да је Исмаил на жртву био нринесен (сур. 88, 188); да је Соломон свргнут био с престола лукавством сатане (— 26.); да је "Дјева Марија, мати Господа нашег И. Христа, била сестра Аронова; да је Исус рекао о себи: ја сам раб божји, Он ми је дао књигу и иоставио ме пророком (сур. 19, 18.) и т. сл. Што се тиче осталог мухамеданског учења — које је позајм.гено из људских продуката, и по томе односи се природној религији —, то се даје примјетити у њему много заблуда и грубости. Тако се тврди у Алкорану: а) да је све, што ,је у свијету, потчињено безусловно.ј иредестинацији божјој (сур. 17, 18; 9, 53); б.) да сваки човјек има своју неизбежну судбу (фатализам), свакоме је нредназначен извјесни 3 У тројичност Мухамед убраја пресв. Дјеву Марију, а искључује св. Духа, сматрајући га за безличну силу и просто за божанствено духновење.