Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 48.

начин живота и дјелатности, добре или зле, — и тим се јасно укида свака слобода и наравственост, и Бог се сматра узрочником и добра и зла; в.) да је Бог створио многе људе за ад (в. пр. 1.), и по томе он заиста и јест у правом смислу деспот (сур. 7, 180; 37. 163; 3, 189); г.) да ће се свеопшти суд, свршетком свијета, продужити за 5000 год.; д.) да ће се вјечно блаженство праведника у рају састојати у самим грубим и чуственим насладама (сур. 2, 25; 37, 41; 45, 45) и др. Надаље, што се тиче практичне стране, мухамеданска религија — а) често говори о љубави к Богу, али та љубав није ништа друго до ли ропски страх и слијепа преданост судби; б.) такођер говори о љубави наспрам ближњега, но број ближњих ограничава се само на нравовјерне мухамеданце; — а према свима осталим људима, она препоручује само непријатељска чуства, заповиједајући им, да се клоне и гнушавају невјерних каура. Но то још није све. Будући је Ала,х одвише самољубив и реван за своју автократичку власт, то су му најмилији Мухамеданди, јер не умањују његову автокрацију, а сви остали то су Алахови противници, и њихове су религије мрске његовим очима. С тога најсветија дужност Муслиманина јест та, да Ислам шири, макар се при томе силом послужио. Мухамед кличе: о вјерујући! кад сретнете невјернике, убијте их. Борите се с њима. док се год не избавите страха од њихова искушења, и док се сви не буду клањали једном Богу, — док не буду Муслимани. Борите се за Ислам, религију Бога, и ви ћете бити сретни! Таково ширење Ислама Мухамед назива „св. ратом". Осим тога Мухамеданство дозвољава полигамију и суложништво. — Мушкарци, но учењу Мухамедовом, запремају узвишени положај над женскињама. Жена је суштаство несавршено и само за то створено, да рађа дјецу и служи свом мужу; она је својина мужа, коју треба за новце куповати, а није могуће даровати. Сваки Муслиманин може у један пут 3 до 4 жене имати; може своју жену тући, грдити, варати, па и из куће истерати (али само за 4 мјесеца); може се с њом развести и опет је узети. Дакако Мухамеду се то није учинило достатним, него је повео понижење жењскиња још даље. Описујући свој рај, 4 Мухамед говори, 4 „То су баште, којих мирисно тле напајају струје

да ће праведницима бити дата, особита суштаства, — „хурије" — за жене. Дакле мухамеданске женскиње или ће бити лишене рајских наслада, које се Мухамеданцима у изглед стављају, или оне неће ни бити у рају, него на неком другом мјесту, или — неће ни бити у будућем животу, пошто ће бити сувишне, кад има хурија плаветних очију. Надаље, мухамеданска религија прописује својима вјернима многобројне обредне установе, као на, пр. постове, умивања, разноврсне молитве, путовања у Меку на ћабу, у то главно светилиште муслиманско, које је још тобож Аврамом и Исаком саграђено; прописује уздржавање од њеких јела и пића, да би се могли слађе опијати рајским нектаром и амброзијом у будућем животу, и т. сл.; и свим тим стварима даје таку цијену, да од испуњења тих зависи вјечно спасење човјеково. Као плод таквог учења проистиче то, да се сва наравственост Мухамеданаца састоји у строром испуњавању спољашњих установа, а на исправљање срца не обраћа никакве пажње. Закључни поглед на незнабоштво, ново јудејетво и мухамеданетво. Таквим начином, ноглед на наравствено стање људи, непросвијетљених свјетлошћу божанственог откривења, увјерава нас, да првобитна религија у људском роду прикрива се и сада, али у форми исквареној. Ни код незнабожаца, *ни код новојудеја, као ни код мухамеданства, ми не видимо правилног богопознања и богопоштовања; а при том оваке религије не могу привести људе оним високим цијелима, којима би требале да приводе. Прва цијел религије јест тајанствено сједињење човјека с Богом; које сједињење од стране млијечних ријека, које теку иамеђу зелених и цвијећем обасутих обала. У тим баштама расту дрвећа са прекраеним и угодним плодовима свију врста; њихове гране саме се спуштају руци, да би их дакше било узабрати, шта више к уетима, како би их било лакше јести. У таквима баштама подигнуте -су величанствене сјенице од свиле, у којима живе праведници, одјевени у сукно, атлас и злато, украшени драгоцјеним гривнама; ониједу најбоља јела и пију разноврсна пића из рааних златних и сребрних сасуда. У сваког има по неколико слугу, младих људи и дјечака. вјечно младих као нанизани бисер; осим тога, даће им се за жене особите љепотице са великим плаветним, као небо, очима, које ће бити вјечно младе и вјечно дјевствене, а налик су на зумбул и корал (хурије)." Коран (сур. 4, 3; 2, 224; 36, 50.)