Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 761.

човјека могуће је само нод условом истините вјере у Бога, истииите љубави наспрам Богу и истините наде на Бога, да би се изразило у достојном спољашњем богопоштовању и у беспорочном животу А код незнабожаца, новојудеја и мухамеданаца нема ништа од тога, а и не може ни бити, по самој суштини њиховог учења и цијелог устројства; па како може бити и општења тих људи с Богом ? Кое окцшш св^ктоу н« ткл!>к (2. Кор. в, 14.)? Друга цијел религије јесг слава Божија; али се Бог може прослављати међу људима само кроз њихову иравилну вјеру у Њега, кроз правилно богопоштовање, а особито кроз њихов беспорочни живот: а све те услове нијесу кадри нспуњавати ни незнабошци, ни новојудеји, ни мухамеданци. Напосљетку, иосљедња цијел религије јест часност и блаженство самог човјека.. Но када и гдје се показао човјек узорним, човјек, који није просвијетљен свјетлошћу божанственог от-

кривења? када со он ни.је жалио на своју судбу, када га нијесу кушале биједе и невоље од својих ближњих, када се није подвргавао биједама и невољама, које су снопадале од спољашње природе? Историја узор-лица, историја цијелих народа и царства, историја цијелог човјечанства, слична је книжнол1оу скиткоу, угледаном од пророка Језекиља, у којем впнсано КАше и жалостк, и горе (Јез. 2, 10.). Ово су те цијели, којима оскудијева и незнабоштво и новојудејство и мухамеданство; ово су те цијели, којима приводи људе само религија, од Бога дата, религија хришћанска, религија света и истинита. — Све ове религије немају у себи ништа надприродног, а све оно што садржавају, то су само бајке, или причице или — фалсификације вјештака и лукава превара, које не смије да знаде, нити да се с њима служи права религија, религија Богом откривена. Бока Которска.

НАУКА И ВЕШТИНА У ИЗРАИЉЋАНА. 1 Од Карла Фридриха Кајла,

ировео Владислав Ристић, богосдои.

Карактер науке и вештине. У старо доба била је наука и вештина нарочито у служби вере. Тај су карактер задржале код Израиљћана док год је постојала теокрација. Вера. као божје откровење, или, боље рећи, дух божји као начело откривене вере, беше жива сила, која је даровите народне духове одушевљавала и потстицала да испитују и упознају божанске и светске сгвари (1 цар. 5. 9.) и да приведу њихове замишљаје и идеје у дела образотворне" вештине. (Исх. 31. 3.) Поред ових виших душевних тежња, за познањем и прославл>ањем истинитога Бога, нису могли покушаји у светском знању и вештини ухватити - дубока корена код Израиљћана, ма да се неговањем науке и вепггине није бавио само привелегисан сталеж, можда свештенички, већ је сваком било дозвољено, те су поједине гране пророци и други мудраци и вештаци успешно обрађивали. Полазећи са овог начела и извора, наука 1 Читано у богословском књижевном другатву „Слози"

Израиљћана задржала је кроз све време, док је била теокрација у цвету, практичан карактер, избегавајући не само теоретичка размишљања о природи и стварима, већ уједно све оне научне предмете, што нису непосредно додиривали народни живот. Тек кад је престала теокрација, поче наука у ученост прелазити, ма да јој и онда још главно беше изнаћи прави смисао онога, што се налази у св. писму. — Исто се тако и од лених вештина само песништво, говорништво и свирка у корист вере изучавала и неговала; па и сама образотворна вештина достигла је врхунац само у грађењу храмова. Но и ако је наука и вештина, у обичном смислу тих речи, код Израиљћана заостала иза многих старих народа, то се ииак у њиховим трудима и успесима узносио дух, који ће преживети све чисто људске науке и који има у себи божанску моћ, да освоји свет, са свима његовим најузвишенијим жељама, и да ио вољи божјој доврши духовно развиће нашега рода. у Карловцима.