Српски сион

С тр . 762.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 48.

Науке. Писмо и књижевност. Као што говор дајз човеку средство, да искаже своје осећаје и мисли, и да их другима саопшти. шта више без говора не би било паметна мишљења, тако и писмо не даје само средство саопштити верно и неизопачено својим савременицима и потомству резултате сазнарва и мишљења, већ је у опште први услов за успешно развијање сваке науке Да су увек мудраци прастарог и старог доба искуства из живота и резултате размишљања усмено млађима саопштавали, те на тај начин потомству предавали, то би ипак, услед заборавног човечјег ума, област знања и мудрости врло скучена била, да није измишљено и употребљено писмо. Проналазак писма спада у предисторијско доба народа и без сумње потиче од семитског народа, пошто т. зв фенићанска азбука, од које потичу све азбуке старог и новог доба, одговара потпуно карактеру семитских језика, који су богати у грленим писменима, а није могуће предпоставити,. да је семитско самогласно писмо постало од мисирских хијероглифа, или од асирско-вавилонског клинастог иисма. Но толико се сад већ поуздано зна, да је семитско писмо постојало већ за време Аврама, ма да из историје патријараха не можемо поуздано тврдити, да су га употребљавали, пошто номади у опште не маре за писмо. Напротив Израиљћани у Мисиру у велико су га употребљавали, што се види из тога, што се надзорници јеврејских работаша звали шотерим,. које име долази од иисма. — Да нису Израи.љћанп знали и употребљавали писмо, не би им могао Бог дати закона, који је правила живота, све народне одношаје к своме Богу и господару и ева међусобна права народа тако у ред довео и утврдио, да људски грех и себичност ништа нису могли од тог изменити; као што се у опште једва да замислити, да, би се без писма могао спровести добар устав. — Из Мојсијевог законодавства види се, да је писмо било не само познато, већ се шта више морало унотребљавати при жртвама, које се приносиле за казну (Числ 5. 23.), при разводу брака (Второзак. 24. 1.) и при разним другим случајевима (Исх. 17. 14. Второзак. 17.18.; 27. 1 — 3.). Исус Навин не само да

написа, закон на каменит олтар, који беше нодигнут на гори Евалу (И. Н. 8. 32.) већ је и земљу пре деобе дао описати (18. 4.), па и за само узрујано доба царева, кад је пала сва култура, у стању је младић, којега, је Редеон заробио, пописати 77 имена кнежева и старешина свога града Сокота (Суд. 8. 14.). Израиљска азбука је старосемитска, која се сачувала на моавићанским и фенићанским споменицима, на старосирским печатима, на пунском и другом новцу и натписима а распрострањена беше почев од мале Азије, са Тигриса, па до Фениције и западно на острвима и ириморју средиземнога мора, докле је допирао семитски језик. Из ње се временом развила разна арамејска писма, од којих су остатци на палмиренским, натабејским идругим натписима до нас допрли; а после ропства развила се и т. зв. коцкаста азбука, којом су написани најстарији библијски кодекси. Израиљћани су у први мах писали на козијој и овчијој кожи. Ове су коже доцније вештије у листове израђиване а ио граду Пергамусу иергамеишом назване; писали су пак у ступце и савијали у свитке. Израиљћани су се већ рано, ма да се време не може тачно означити, упознали са мисирским папирусом и употребљавали су га, за писање писама.* Писани су дрвеном писаљком, јамачно трском (хаХа|лод) и црним мастилом (Јер. 26. 18. 2. Јов. 12), дивите су обично писари за појасом носили (Јез. 9. 2.). Писмо добија још већи значај за духовно развиће људско тиме, што без њега не би било књижевности, у којој човечји дух предаје најзрелије плодове своје делатности савременицима и потомству. Јеврејска књижевност не иочиње тек изласком народа из Мисира, када Израиљћани пестају изабрани народ божји, већ јо.ј налазимо трага још за, Аврамово време. У нрвој књизи Мојсијевој није сачувано само усмено нредање нашега рода о прастаром и старом свету, већ се налазе и записи из времена, пре Мојсија, који потичу јамачно од натријараха, ако нису шта више донети из њихове отаџбине Халдеје. Прави је пак творац израиљске књижевности Мојсије, који је петокњижијем ударио темељ свештеној * Писма се спомињу већ за Давида 2 Сам 11. 14. затим чешће 1. дар. 21. 8.; 2. цар. 5. 5.; 10. 1 ; 2. Пар. 220.; 21. 12.