Српски сион

С тр . 790.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 50.

од заосталог дуга норезног опроете и очисте, моћи Ке се тада и но неколико нута у години св. литургија тамо служити. Број иравославних душа износи: у Мишколцу 26, у Унгвару 8, у Токају 2, у Ђенђешу 2; — свега 33 душе, које стално тамо нребивају; дочим у тај број нису уврштени чиновници и војници који провизорно по кад кад живе у тим местима. У погледу уиравно-имовном стање је овако: ј I. У М-ишколцу. а.) Црква је како с поља такТПг изнутра у врло доброме стању. Велика је и богато украшена и снабдевена са св. утварима, сасудима, одеждама и књигама; б.) у погледу имовнога стања и манипулације са истима, црквена општина у Мишколцу није била вољна дати пикаква разјасњења, јер у томе ногледу §. 9. зак. чл. IX. од 1868 г. даје македо-валахијским општинама, међу које и Мишколц спада, нотнуну автономију, без да су подвргнути контроли епархијских власти српске митрополије карловачке, којима признаје само духовну власт, која врши искључиво право надзора ш врш(■лтаИћив. Приватним путем сам ипак дознао, да се црквено-општински иметак у Мишколцу састоји из неколико кућа, које ренрезентују вредност од 200.000 ф ., а носе бруто-прихода до 8000 ф. и више годишње. Цео тај ириход троши се на издржавање пароха, певаца, црквењака, црквено-општинских чиновника, делење милостиње, те плаћање пореза, еквивалента, асекурације и др. Здања су сва у врло добром стању и од ножара осигурана. (н. _У Токају. Пепокрстан иметак састоји се: 1.) нз цркве, 2.) из нарохијског дома, 3.) из куће за црквеног невца. Све су те зграде у запуштепом и трошном стању; а покривене су шиндром; — 4.) из једног подрума. и 5.) из две парцеле рита у Ивел,у и Бодрогкезу, а у површини од 2280 Пхвати. Цео тај непокретни иметак унешен је у грунт. улоптку бр. 217, општине у Токају. Укњиженога терета пема. Сва су здања осигурана од ножара и то црква и парохијски дом у своти од 4300 Фор., а кућа за црквеног певца у своти од 1700 ф. 6.) У готовоме новцу, гласом благајничког дневника, закл.ученог дана 2. (14.) новембра 1894, нашло се 27 Фор, 78 нов,, који се новци на-

лазе у рукама Самуила Заке, црквенога тутора, који са целим црквеним имањем рукујв већ 30 година. 7.) У „Токај-ће§ - уа]ја1 Ђакагекреш^&г", нод бр. 3777 књ. 4 уложено је 1768 Фор. 32 нов. нод именом „Еакб 8атие1", али је конз. изасланик на књигу штедионичку написао, да је тај улог својина иравославне цркве у Токају. Међутим улогу и овако никаква опасност није иретила, јер је поменути Самуило Зака један од најугледнијих и најбогатијих токајских грађана, који за ово 30 година, од како је црквени тутор, не само да није од прихода на своју корист што потрошио, него ни за свој труд није ништа узео, ма да је то у овим општинама обичај био. 8.) Из Фундације покојног Константина Деметровића, у износу од 210 ф ., уложених у истој штедионици под бр. 2848, а нод именом „Веше№ол'1С8 Соп81ап1т 1е1ке821 а1ар", од које главпице ужива годишњу камату свагдашњи. парох у Мишколцу, у име награде за годишњи парастос горепоменутом Фундатору. — Парохијски дом носи годишње 160 Фор.; у кући иак за црквеног иевца станује члан општине Коломан Полити, који врши дужност црквењака и зато ужива тај стан бесплатно, а осим тога још и иоменуту ораницу са ритом. Већина св. утвари, сасудова и одежда однесене су, гласом инвентара од 2 септембра 1890 г., после великог пожара, у Мишколц, где се и дан данас налазе. Вредност непокретногиметка, судећи но мештанским приликама. износи од прилике 2800 Фор. Приметити је, да је према овој своти свота асекурације много већа, а томе је узрок што су зграде осигуране по оној своти, која се морала нлатити за оправку крова, одмах после ножара г. 1890., када се сваки журио, да кућу своју нокрије, јер је зима била већ на прагу, усљсд чега је рад око оиравака кућа и зграда двоструко стао, него што би стао иначе у нормалним приликама. Често споменути црквени тутор Самуило Зако изјавио је, да би желео, с' обзиром на своју остарелост, да се исели из Токаја, те мисјш да би добро било, кад се парохијски дом, ку11а за црквеног певца, ораница, рит и лагум за готов новац продао и са оном главницом иод 7 и 8. предао на руковање еиархијском Фонду, или пак српским народно-црквеним Фондовима у Карловци, тим нре, што није вољан више са истим иметком