Српски сион

Б р . 51.

„ОРПСКИ СМОН "

С тр . 807.

0 благи и милостиви Спаситељу! Опрости нам ту нашу велику кривицу, која једино из духовне слеиоће проистиче. Ти знаш, да би ми вечито у тами стојали, кад нас не би видело и сунце Твоје правде обасјало, иад нам не би очи паше отворио, да видимо и познамо своју пиштавост

а Твоју нравду. Отвори нам очи, да познамо Тебе једног и истинитог Бога. Помози нам, да из слабости и за.блуде сво.је у истинити живот, кроз веру у Тебе Сина Божјег, дођемо, а Теби Спасител.у наш, нека је слава и част кроз све векове. Амин!

НАУКА И ВЕШТИНА У ИЗРАИЉЋАНА. Од Карла фридриха Кајла, ирсвео Владислав Ристић, богослот}. (Нпстаг.мк) време по рачунању својих победилаца. Теократске историјске кљиге, особито таблида народа у 10. гл. Битија и опис Хананске у књизи И. Навина, од велике су вредности но геологиЈу, ма да се ова наука није за себе развијала ПГ. У природпим иаукама као да нису Израиљћани далеко дотерали, изузев обична посматрања и емпирична знања. 0 Соломону се спомиње да је говорио о свима врстама биљака и животиња и да се бавио природним наукпма (1 цар. 5. 13.). 0 посматрању природе код разних. шта више иноземних, животиња, говори се у књизи Јова и у Причама, али се из свега тога, не може нипгга знати о обиму и својству ове науке. — Познавали су и на.јглавније звезде и знали су им имена (Јов 9. 9.; 26. 13.; 38. 31.; Ам. 5. 8.), ма да не може ни говора бити о знању астрономије, што доказује и сама нетачност њихова календара. Па баш да су и знали за сунчани с^т (Исаиј. 38. 8.; 2. цар. 20. 11.) то гаје Ахаз добио јамачно из Навилона. — Из математике тешко да су знали што више, осим четири ироста вида рачуна, нотребна за обичан живот, и то су јамачно научили у Мисиру, заједно са обичним појмовима земљомерства, који им беху потребни при деоби земље. IV. Лекарсшвом су се Израиљћани још од вајкада занимали, судећи ио силним лекарима, који се често спомињу (Исх. 15. 26. Ис. 3. 7. Јер. 8. 22. Оир. 10. 11.; 38. 1. Мат. 9. 12. Марк. 5 26. ЈГук, 4. 23.). Лекари су ране и снољашње озледе превијали, мазали уљем (Ис. 1. 6. Лук. 10. 34.), балзамом (Јер. 46. 11.; 51. 8.) и разним мелемима (2. цар. 20.

II. ИсшориЈу су због њеног великог зна,чаја за теокрацију, писали пророци, описивајући је као божанско откривење. Извори за писање ове теократске историје — као што се види из каноничких историчких књига осђбито за старије доба беху стара предања, племенска казивања, родословни списи, старе песме (Бит. 4. 23. Исх. 15. Числ. 21. 14.) и друга савремена сведочанства, за тадање доба иак животописи и јавни летописи, пророчки и други списи тадањих савременика. Изворе ове нису обрађивали и састављали у виду летоииса, већ су их обрађивали ирагмагично, описујући што је било могуће објекгивно догафаје, тако, да се из свега видело, ца је божји иромисао над његовим народом, који је крчио иуга сиасењу и блаженствуч!вију аарода, и да је стари народ, с којим је Бог зклонио савез, приуготовио на земљи душе звоје за божја одређења. "Историја почиње чак Јостанком света и рода људског и стара се 1 ,а покаже генеалогичну везу поменутог народа •а целим човечанством и прави положај, који тузима Израиљ према осталим народима, те 1,а расветли његов светско-историјски иозив :ако, да израиљско писање историје носи на •еби карактер универзалности, поред свег пришдног партикуларизма. Тај се карактер огледа 1 у том, што нам представља непрекидну крошлогију од створења до ропства> рачунајући Јреме од Адама до Јаковљеве сеобе у Мисир ш животу патријараха, а од тог доба по бавЕ >ењу у тој земљи и по изласку Израиљћана гз ње, доцније пак ио томе, колико је који 1 ,ар година владао. Када је потпао народ под [езнабошце, онда су и у историји рачунали