Српски сион

Стр. 34.

А да из овог изванредног догађаја тим светлије просијне свемогућност и дубљина премудрости божије — јасле витлејемске доносе спасење целом роду људском, јер у њима на данашњи дан „нас ради ро дисја отроча младо." Јест, Бог је сишао с неба у лицу једнородног и нревечног сина свог Исуса Христа, који се на данашњи дан родио без греха — родио се, да нас озари светлошћу вечне истине, нравде и милости, да измири небо са земљом, да нас усини Богу Оцу свом — и да нам отвори и покаже пут, који води у царство вечне славе. Ето, мила духовна паство .моја, како је важан н како је значајан светли иразник: рођење Христово, које је и духовно препорођење целог рода људског. Па узнесите се данас и мислима и осећајима својим у надземне висине божије: узнесите онамо и распеване гласове своје — и спојите их духовно са гласовима Анђела небесних — и запојте песму од утехе и заноса душевна: „Слава во вишних Богу и на земљи мир, во человјецјех благоволеније." Христос се роди — ва истину роди! Тако се поздрављамо и отиоздрављамо ми — на данашњи дан. Тако честитамо ми Божић — један другом. А тим иоздравим речима дајемо ми уједно и чиста израза и јасне потврде, да је данашњим великим и тајанственим догађајем положен основ светој вери нашој, ударен темељ светој нашој цркви православној. Тим утешним речима исноведамо ми нову благодат, признајемо и преузносимо божанствено посланство другог лица свете Тројице — а тим крепким уверењем целивамо и преузносимо ту вечну књигу — вечите истине. Јест, целивамо, јер верујемо. — И шта би душа да јој вере пије, шта би срце да му рода није; шта би Србин без крста часнога — и имена свога поноснога! У вери нашој, у Еванђелију и у крсту нашем, у љубави нашој према цркви, роду и имену своме — и лежи спас наш. Вера наша подигла је и посадила крст

СИОН." Ер. 3.

на врхунац молитвених светилишта наших; она је у олтар унела и положила Еванђелије на трапезу часну; она је у цркву унела и сместила ћивот врлина хришћанских, врлина народних. Над тим ћивотом ведрила се душа и соколило срце — са јунаштва и побожности прослављегтих предака напшх и са тога ћивота као са жива врела зајитили су они — у најтежим данима својим свежа одушевљења и челичне истрајности — и запајали со и оживљавали се духом српским, духом нравославним. 1 Не смећи дакле, мила духовна паство моја никада са ума, да Српство више дугује својој цркви него и једно хришћанско племе на свету. Па чувајте, негујте, љубите и поштујте свету цркву своју, јер је ионикла из нромученихмука највећег и најсветијег мученика на Голготи — и јер је њеним светим и материнским окрил.ем очувано наше пајмилије благо: очувано српско име наше. Негујте у души вашој и вековима освештане црквено-народне лепе обичаје наше, јер се у њима најјасније огледа јединственост духа, огледа самосвојност — црквено-народног живота нашег. ЈБубите, поштујте па и полазите цркву кад год вам то здравље ваше допуштало буде. У њој се загрејте животном топлотом њеном, у њој се иомолите Богу свемогућем и измолите милости за себе, за домове ваше и за децу вашу, коју учите крсту, учите молитви Господњој — чим прого воре. А кад чеда мајци до књиге дорасту, школа ће вам децу пригрлити у просветна наручја своја и запајати их знањем здравим, знањем истинитим, како би у вечним законима природе исписано име Божије јасно прочитали — и то највеће и најсветије име уцепили у чисту душу, урезали у чисто срце своје. Христос се роди! Отворите недра ваша овом ноздраву с неба — и примите достојно Спаситеља свог, нек му срца ваша буду јасле, а домови ваши Витлејем. И у томе духовном и заносиом радо-